Влада објављује

УСКЛАЂЕНЕ ДИНАРСКЕ ИЗНОСЕ

акциза из члана 9. ст. 1. и 5, чл. 12а, 14, 14б и 40г, члана 40о став 1. и члана 40х став 1. Закона о акцизама годишњим индексом потрошачких цена у 2025. години

1. Динарски износи акцизa из члана 9. став 1, чл. 12а, 14, 14б и 40г, члана 40о став 1. и члана 40х став Закона о акцизама („Службени гласник РС”, бр. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 – др. закон, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14 – др. закон, 142/14, 55/15, 103/15, 108/16, 30/18, 153/20, 53/21, 75/23, 94/24 и 109/25), усклађени годишњим индексом потрошачких цена у 2025. години, сагласно члану 17. став 1. и члану 40в ст. 1, 2. и 5. Закона о акцизама, су:

2. Динарски износи из члана 9. став 5. Закона о акцизама до којих се умањује плаћена акциза на деривате нафте, биогорива и биотечности из члана 9. став 1. тач. 3), 4), 5), 6) и 7) Закона о акцизама, усклађени годишњим индексом потрошачких цена у 2025. години, сагласно члану 17. став 1. Закона о акцизама, према намени су:

3. Усклађени динарски износи из тач. 1. и 2. примењују се од 15. фебруара 2026. године.

4. Овe динарскe износe објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 43-1122/2026

У Београду, 06. фебруара 2026. године

Влада

Председник,

проф. др Ђуро Мацут, с.р.

Влада објављује

УСКЛАЂЕНИ ДИНАРСКИ ИЗНОС

из члана 13. став 3. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање годишњим индексом потрошачких цена у 2025. години

1. Усклађени динарски износ из члана 13. став 3. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Службени гласник РС”, бр. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – др. закон, 112/15, 113/17, 95/18,  86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22, 92/23, 94/24 и 109/25) износи 8.677 динара.
2. Усклађени динарски износ из тачке 1. примењује се од 1. фебруара 2026. године.
3. Овај износ објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Влада објављује

УСКЛАЂЕНЕ ДИНАРСКЕ НЕОПОРЕЗИВЕ ИЗНОСЕ

пореза на доходак грађана из члана 9. став 1. тач. 9), 12), 13), 29), 30) и 31), члана 12б ст 1. и 2, члана 18. став 1. тач. 1), 2), 5), 7), 8), 9) и 9а), члана 21а став 2, члана 83. став 4. тачка 1) и члана 85. став 1. тачка 11) Закона о порезу на доходак грађана годишњим индексом потрошачких цена у 2025. години

1. Усклађени динарски неопорезиви износи пореза на доходак грађана из члана 9. став 1. тач. 9), 12), 13), 29), 30) и 31), члана 12б ст. 1. и 2, члана 18. став 1. тач. 1), 2), 5), 7), 8), 9) и 9а), члана 21а став 2, члана 83. став 4. тачка 1) и члана 85. став 1. тачка 11) Закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12, 114/12 – УС, 47/13, 48/13 – исправка, 108/13, 57/14, 68/14 – др. закон, 112/15, 113/17, 95/18,  86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22, 92/23, 94/24, 19/25 и 109/25) су:

2. Усклађени динарски неопорезиви износи пореза на доходак грађана из тачке 1. примењују се од 1. фебруара 2026. године.

05 број 43-441/2026

У Београду, 22. јануара 2026. године

Влада

1. Када да платите порезе

- Порез се плаћа о доспелости пореза, у роковима који су прописани законом, на прописане уплатне рачуне пореза.

- Уколико се порез плаћа по решењу Пореске управе, порез се плаћа у року утврђеном решењем.

- Уколико се порез плаћа у виду аконтација по решењу Пореске управе, рок за плаћање аконтација пореза јесте 15. у текућем месецу за претходни месец.

2. Како да платите порез

• Предузетници и правна лица

Предузетници и правна лица порез плаћају преносом новчаних средстава са свог пословог рачуна на прописане уплатне рачуне јавних прихода.

• Физичка лица

Физичка лица порез плаћају уплатом новчаних средстава на прописане уплатне рачуне јавних прихода.

3. Последице неплаћања или неблаговременог неплаћања пореза

• Камата

На износ мање плаћеног пореза (на износ главне пореске обавезе), почев од наредног дана од дана доспелости пореза, обрачунава се камата (по следећој стопи: годишња референтна стопа Народне банке Србије, увећана за 10 процентних поена, применом простог интересног рачуна од сто).

• Опомена

Пореска управа пореском обвезнику, који о доспелости није платио порез у целости или делимично, шаље опомену о врсти и износу пореза, са:

- Налогом да доспели порез плати у року од 5 дана од дана пријема опомене, са обрачунатом каматом до дана уплате пореза;

- Упозорењем да ће Пореска управа, уколико порез не буде плаћен у року из опомене, отпочети поступак принудне наплате пореза;

- Поуком да у року од 5 дана може са Пореском управом да расправи спорна питања у вези врсте и износа пореза.

• Последице почетка поступка принудне наплате

- Наплата из целокупне имовине пореског обвезника, осим из дела одређеног у члану 82. Закона о пореском поступку и пореској администарцијипо, односно из дела који није изузет од извршења према закону којим се уређује извршење и обезбеђење;

- Увећање главног дуга за 5% на дан почетка принудне наплате на који се обрачунава камата;

- Плаћање трошкова принудне наплате.

- Подаци о дугованом порезу или о блокади пословног рачуна због неплаћеног пореза свакако имају утицаја на бонитет и кредитну способност пореског обвезника у пословном свету (добијање кредита, уговарање послова, учешћа на тендерима)

4. Како да одложите плаћање дугованог пореза

• Захтев за одлагање плаћања дугованог пореза

Захтев се подноси надлежној филијали Пореске управе, према седишту (правна лица и предузетници), односно пребивалишту (физичка лица) пореског обвезника

• Шта се одлаже, на колико рата и шта се отписује

Одлаже се плаћање:

- Главног дуга и 50% камате, сем за обавезе утврђене у поступку контроле у којем случају се одлаже 100% камате;

- На рате, најдуже до 60 месеци, уз могућност коришћења одложеног плаћања до 12 месеци („грејс период“).

Отписује се 50% камате по исплати одложеног дуга у потпуности (сукцесивно, по истеку сваких 12 месеци, до измирења одложеног дугованог пореза у потпуности – уколико се у потпуности испоштује утврђена динамика плаћања, однпосно у потпуности плати одложени главни дуг, одложена камата, припадајућа камата на остатак одложеног главног дуга и текуће обавезе).

• Физичка лица која дугују до 200.000 динара и правна лица и предузетници који дугују до 1.500.000 динара

Није потребно испуњење услова нити давање средстава обезбеђења, у смислу чл. 73. и 74. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

• Физичка лца која дугују преко 200.000 динара и правна лица и предузетници који дугују преко 1.500.000 динара

- Морају да испуне одређене услове (да дуговани порез износи најмање – за физичко лице 10% од опорезивих прихода у години која претходи години у којој је поднет захтев за одлагање; за предузетника и мало правно лице 5% од укупног годишњег прихода исказаног у последњем финансијском извештају, односно годишњег паушалног прихода; за средње и велико правно лице 5% од обртних средстава исказаних у последњем финансијском извештају);

- Морају да дају средства обезбеђења наплате (хипотека на непокретности пореског обвезника; залога на покретним стварима пореског обвезника; неопозива банкарска гаранција; јемство другог лица које је власник имовине; меница авалирана од стране пословне банке – у случају хипотеке на непокретности пореског обвезника, залоге на покретним стварима пореског обвезника и јемства другог лица које је власник имовине – средства обезбеђења не могу бити мања од 120% висине дугованог пореза).

На основу члана 12а став 4. Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02, 80/02 - др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 - исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 - УС, 93/12, 114/12 - УС, 47/13, 48/13 - исправка, 108/13, 57/14, 68/14 - др. закон, 112/15, 113/17, 95/18 и 86/19),

Влада објављује

ДИНАРСКЕ ИЗНОСЕ МЕСЕЧНИХ ЗАРАДА ИЗ ЧЛАНА 15В СТ. 5. И 6.

ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА, ЗА 2021. ГОДИНУ

(Сл. гласник РС бр. 156/20)

Основни текст на снази од 24/12/2020 , у примени од 01/01/2021 

1. Динарски износ месечне зараде из члана 15в став 5. Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01, 80/02, 80/02 - др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 - исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 - УС, 93/12, 114/12 - УС, 47/13, 48/13 - исправка, 108/13, 57/14, 68/14 - др. закон, 112/15, 113/17, 95/18 и 86/19 - у даљем тексту: Закон), за 2021. годину, износи 243.450 динара.

2. Динарски износ месечне зараде из члана 15в став 6. Закона, за 2021. годину, износи 162.300 динара.

3. Износи из тач. 1. и 2. примењују се од првог дана наредног месеца по објављивању тих износа у "Службеном гласнику Републике Србије".

05 број 438-10812/2020
У Београду, 24. децембра 2020. године

Влада

Председник,
Ана Брнабић, с.р.

Директор Пореске управе издаје

Увод

Овим Упутством уређује се јединствено поступање организационих јединица Пореске управе по захтевима за процену вредности непокретности поднетих од стране Агенције за реституцију, односно Централне јединице, њених подручних јединица и јединице за конфесионалну реституцију (у даљем тексту: Агенција).

Надлежност Пореске управе за процену вредности непокретности прописана је одредбом члана 32. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу («Сл. гласник РС», број 72/2011). Поступак процене вредности непокретности у складу са истим одговара поступку утврђивања пореске основице пореза на пренос апсолутних права. С тим у вези у поступку процене вредности непокретности по захтевима Агенције за реституцију примењује се Упутство о поступку и начину утврђивања пореза на пренос апсолутних права број од 43-00192/2010-18 од 16.02.2010. године, осим непокретности за које је прописан посебан начин процене вредности Законом о враћању одузете имовине и обештећењу, у ком случају се примењује ово Упутство.

Упутством се уређује пријем и евидентирање захтева достављених од стране  Агенције за реституцију, поступак утврђивања вредности непокретности, израда записника о процени и извештавање о спроведеним поступцима и утврђеним вредностима непокретности.

Законски основза утврђивање вредности непокретности од стране Пореске управе уређује Закон о враћању одузете имовине и обештећењу («Сл. гласник РС», бр. 72/2011, у даљем тексту Закон).

I Пријем и евидентирање захтева

Поступак по захтеву за враћање имовине води Агенција у складу са прописом који уређује општи управни поступак.

Захтеве за процену непокретности подноси Агенција преко Централне јединице, својих подручних јединица и јединице за конфесионалну реституцију, надлежној организационој јединици Пореске управе: у даљем тексту ОЈ ПУ,  према месту у коме се  непокретност налази.Пријем захтева врши се преко писарнице или на шалтерима ОЈ ПУ и евидентира под посебним класификационим бројем, ради лакшег праћења и извештавања о предузетим радњама у поступку.

Уколико ОЈ ПУ приликом пријема утврди да није надлежна за процену вредности предметне непокретности, дужна је да истог дана проследи захтев на поступање надлежној ОЈ ПУ.

Уз захтев Агенција доставља и доказе о одузетој непокретности – број катастарске парцеле по старом и важећем премеру, изглед и стање имовине у време одузимања, део из акта о одузимању којим је ближе прецизирано стање у коме се непокретност налазила и др.

Одмах по пријему и евидентирању захтева, исте је потребно доставити запосленима који раде на пословима утврђивања пореза на пренос апсолутних права.

II Поступак утврђивања вредности непокретности

Вредност непокретности утврђује се у поступку који одговара поступку утврђивања пореске основице пореза на пренос апсолутних права.

Сагласно одредби члана 32. став 3. Закона вредност непокретности утврђује се према стању на дан одузимања а према вредности на дан процене.

Стање на дан одузимања утврђиваће се на основу података које Агенција  достави уз захтев. Наиме, захтев за враћање одузете имовине  односно обештећење (образац ЗВОИ) у делу II – Подаци о одузетој имовини, садржи податке у колониА)  о непокретности и то: врсти и називу одузете имовине (предузећа, стамбене и пословне зграде, грађевинско земљиште, пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљиште); локацији (општина, место, улица, број, ЗК подаци, број катастарске парцеле по старом и важећем премеру, ЗКУЛ, ПЛ, ЛН, катастарска општина, површина одузете имовине); као и податке о изгледу и стању имовине (у време одузимања и у време подношења захтева  иста намена, промењена намена). Ако стање непокретности на дан одузимања није могуће утврдити из дела II захтева, потребно је исто сагледати из акта о одузимању. Ако није могуће ни тада утврдити стање непокретности на дан одузимања (површину објекта, квалитет градње, материјал за градњу и др.) потребно је обратити се Агенцији захтевом за додатно појашњење у вези стања непокретности на дан одузимања. Додатни захтев поднети Агенцији у року од 5 дана од дана пријема захтева сходно Протоколу о сарадњи број 021-16/2012-12 од 17.04.2012. године.

Уколико надлежна ОЈ ПУ утврди да је захтев Агенције непотпун потребно је поднети Агенцији захтев за допуну поднетог захтева уз навођење документације која је неопходна за поступање, у року од 5 дана од дана пријема захтева сходно Протоколу о сарадњи број 021-16/2012-12 од 17.04.2012. године.

Надлежна ОЈ ПУ може, у договору са Агенцијом, додатно тражену документацију примати и електронским путем, у циљу ефикаснијег поступања.

II 1. Поступак утврђивања вредности непокретности које постоје у време процене

Процена тржишне вредности земљишта (пољопривредно, грађевинско, шуме и шумско земљиште), зграде (стамбене, пословне, стамбено-пословне, економске и др.), посебних делова зграда (стан, пословне просторије, гараже и гаражна места) и других грађевинских објеката врши се на основу:

-          података о тржишној вредности утврђеној у најмање два правоснажна решења пореског органа, донета у поступку утврђивања пореза на пренос апсолутних права, за промет истог или сличног простора на тржишту, који је у истом месту, општини, зони, истом или најближем насељу, улици, згради а који је извршен у периоду од три месеца који претходи поступку утврђивања вредности у конкретном случају. Уколико није било упоредивог промета у наведеном периоду узима се промет који је датумски најближи моменту утврђивања вредности непокретности.

Напомињемо да се преносом права својине на згради истовремено преноси и право својине на земљишту на коме се зграда налази, као и на земљишту које служи за редовну употребу зграде, сагласно одредби члана 3. Закона о промету непокретности («Сл. гласник РС», бр. 42/98 и 111/09), па стога не треба посебно исказивати вредност објекта а посебно вредност грађевинског земљишта на катастарској парцели на којој је објекат изграђен под условом да исто служи редовној употреби објекта. Под земљиштем које служи редовној употреби објекта подразумева се земљиште испод објекта и земљиште око објекта које испуњава услове прописане Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/09, 81/09 испр, 64/10-одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13-одлука УС и 50/13-одлука УС).

Процењена вредност објекта  може  се умањити до 25%, зависно од следећих корективних фактора и то:

• до  10%  зависно од  локације  (зона града, близина магистралном путу, и др.),
•  до 15%  зависно од године градње, до 20% за непокретност у поткровљу, испод плоче или сутерену,
• до 10% за спратност ( вршити умањење за више спратове и то од 10 спрата па навише),                                                        
• до 10% зависно од квалитета (вршити умањење ако порески обвезник документује да стан нема грејање или је подложан влаги);

Процена вредности објекта коме је после одузимања, на основу повећања површине у квадратним метрима увећана вредност, извршиће се тако што ће се процењена вредност постојећег објекта смањити, сразмерно процењеној вредности увећане бруто површине (члан 32. став 6. Закона);

Напомињемо, да у случајевима када се врши утврђивање тржишне вредности објеката специјалне намене (школе, болнице, производни погони) објеката у изградњи са пројектованом површином од 2000 м2  и више, као и другим сложенијим предметима за које ОЈ ПУ не располаже подацима о прометним вредностима непокретности, уколико такви објекти нису прометовани на територији исте, обавештава подносиоца захтева да не располаже подацима о тржишној вредности истородних непокретности.

Процена  вредности неизграђеног грађевинског, шумског и пољопривредног земљишта  врши се на основу:

-          података о тржишној вредности утврђеној у најмање два  правоснажна решења пореског органа, донета у поступку утврђивања пореза на пренос апсолутних права, за промет истог или сличног земљишта на тржишту (неизграђено грађевинско, шумско или пољопривредно),  које је у истој катастарској општини, суседној или ближој катастарској парцели, исте или сличне културе (њива, воћњак, ливада, шума и др.) и класе (прва, друга, трећа и др.)  и који је датумски најближи моменту утврђивања вредности земљишта.

Процењена вредност земљишта може се изузетно умањити/увећати највише до 10%, а применом корективних фактора зависно од локације, близине саобраћајница, обезбеђене инфраструктуре, близине насељеном месту и др.

Процену вредности земљишта које је на дан одузимања било пољопривредно, а на дан процене има статус грађевинског земљишта, потребно је проценити као вредност грађевинског земљишта сходно члану 32. став 4. Закона);

II 2. Процена вредности непокретности које не постоје у време процене

Процена вредности објеката који не постоје у време процене, утврдиће на основу:

-          података о вредности истородних или сличних објеката, са истом или сличном наменом, на истом месту или ближој околини (такође користити податке о тржишној вредности утврђеној у најмање два правоснажна решења пореског органа, донета у поступку утврђивања пореза на пренос апсолутних права);

Напомињемо да приликом процене треба имати у виду између осталог и квалитет градње објеката у време одузимања у односу на постојеће објекте који су узети за поређење, па ако се утврди да је објекат који је узет за поређење знатно бољег квалитета градње, процењена вредност се по том основу може умањити од 25% до 40%.

            Вредност непокретности утврђена на начин наведен у тачкама II 1. и II 2. овог Упутства представља тржишну вредност непокретности.

        О утврђеној тржишној вредности непокретности сачињава се записник о утврђивању тржишне вредности непокретности изласком на терен, који потписује  комисија за утврђивање пореза на пренос апсолутних права и који се оверава печатом ОЈ ПУ.

              Образац записника је саставни део овог Упутства.

        Странка у поступку пред Пореском управом је Агенција,  по чијем захтеву се врши процена конкретне непокретности.

III Рок за поступање по захтеву Агенције

             Поступак процене вредности непокретности потребно је спровести у року од 30 дана од дана пријема захтева, сходно прописаном Протоколу о сарадњи.

 IV Извештавање

             Надлежна ОЈ ПУ дужна је да достави месечно извештај (кумулативни) до 5. у месецу за претходни месец о свим поднетим захтевима Агенције  и поступању по истим, преко Регионалног центра. Извештај садржи следеће:

-          Број захтева;

-          Датум пријема захтева;

-          Власнички број бившег власника и његово име и презиме;

-          Врсту непокретности;

-          Катастарску парцелу;

-          Број записника о процени;

-          Датум записника о процени;

-          Утврђену вредност непокретности у динарима и у еврима.

Регионални Центри дужни су да изврше обједињавање извештаја за ОЈ ПУ из оквира своје надлежности и исти доставе Централи ПУ – Сектору за контролу, до 7. у месецу за претходни месец.

Број: 464-273/2012-18

Београд, 6.11.2013. год.                                                          

                                                                                                       В.Д.  Д И Р Е К Т О Р А

                                                                                                              Иван Симич

Образац Записника

о процени вредности непокретности

Број:__________________                                                                                                                 ПИБ:_________________

Министарство финансија - Пореска управа – Филијала / Експозитура________________,

на основу члана члана 64. Закона о општем управном поступку («Сл. лист СРЈ» бр. 33/97 и 31/01) и члана 32. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу («Сл. гласник РС», бр.72/2011), у поступку утврђивања вредности непокретности, сачињава

ЗАПИСНИК

О УТВРЂИВАЊУ ВРЕДНОСТИ НЕПОКРЕТНОСТИ

            Састављен дана __.__._2013. године у поступку утврђивања вредности непокретности,  на основу захтева за утврђивање вредности непокретности упућеног од Агенције за реституцију, подручна јединица ______________, број:___________ од __. __. 2013. године.

            Предмет процене – утврђивања вредности непокретности је непокретност ___________________ , (место)_______________ ул._______________ бр. ___, ЗКУЛ бр. ______ издатог од Републичког геодетског завода – Службе за катастар непокретности______________ и то: 

Утврђивање тржишне вредности врши Комисија за процену тржишне вредности у следећем саставу:

1. _____________________________,
2. _____________________________,
3. ______________________________.

Комисија је пре приступања процени вредности непокретности, утврдила да  су уз захтев за процену достављена следећа документа:

1.

2.

3.

4.

Непосредним увидом Комисија је утврдила ______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

( навести ближи опис где се непокретност налази,у којој урбанистичкој зони,тренутну намену, податке о степену комуналне опремљености. Ако објекат не постоји на дан процене исто треба навести)

Остала  запажања (стање непокретности на дан одузимања, на основу чега је исто утврђено, ако објекат не постоји на дан процене навести шта се узима као парификат)

_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Комисија је на основу података о тржишној вредности утврђеној правоснажним решењима Пореске управе за промет исте или сличне непокретности на тржишту и то: 

утврдила  прометну  вредност непокретности у износу од _____________ динара по м2, односно укупно у износу од_______________________ динара.

Вредност је након извршеног увида,  умањена – увећана за  ____%, за корективне факторе и то ____________________________________________________________

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

            Процењена вредност умањује се за ____________________ динара, сразмерно увећаној површини непокретности од ___________________ м2.

На основу наведеног Комисија утврђује вредност непокретности и то:

                                                                                                                     Комисија

1. ___________________________
2. ___________________________

_____