Poreska uprava  >>  Kontakt  >>  Kontakt centar  >>  Odgovori na najčešće postavljena pitanja

Poreski kalendar

dec 2018

Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31

Pojedinačna poreska prijava na obrascu PPP PD za poreze i doprinose po odbitku podnosi se pre svake isplate prihoda. Rezidentni obveznik koji otkupljuje sekundarne sirovine i otpad od rezidentnog, odnosno nerezidentnog pravnog lica, dužan je da prilikom isplate naknade tim licima obračuna, obustavi i na propisani račun uplati porez po odbitku, kao i da podnese poresku prijavu nadležnom poreskom organu. Poreska prijava za porez na dobit po odbitku podnosi se na dan isplate prihoda. Rok za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa za obveznika kome je poslovna godina različita od kalendarske je 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza. Fizička lica koja ostvaruju prihode a za koje isplatilac nije dužan da podnese poresku prijavu, obračuna i plati javne prihode, podnose poresku prijavu u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, za prihode za koje je utvrđena obaveza samooporezivanja. Rok za podnošenje prijave za porez na dobit na prihode koje po osnovu kapitalnih dobitaka i po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari ostvari nerezidentni obveznik, kao i na prihode ostvarene po osnovu namirenja potraživanja u postupku izvršenja, odnosno u svakom drugom postupku namirenja potraživanja, je 30 dana od dana ostvarivanja prihoda. Podnošenje obrasca PID PDV za 2017. godinu, ako je u 2017. godini ispunjen jedan od kriterijuma za sticanje statusa obveznika PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo, vrši se uz poresku PDV prijavu za poreski period tekuće godine u kojem je podnet finansijski izveštaj za prethodnu godinu u skladu sa propisima o računovodstvu. Podnošenje zahteva za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti koji se koriste za grejanje poslovnog, odnosno stambenog prostora za prethodni mesec. Zahtev se podnosi na obrascu REF-G, najranije 20 dana po isteku meseca u kome su nabavljeni derivati nafte i biotečnosti. Podnošenje zahteva za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biogoriva koji se koriste za transportne svrhe. Zahtev se podnosi na obrascu REF-T, najranije 20 dana po isteku kvartala u kojem su derivati nafte i biogoriva nabavljeni. Podnošenje zahteva za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti koji se koriste za proizvodnju električne i toplotne energije, na obrascu REF-ETE i podnošenje zahteva za refakciju plaćene akcize na derivate nafte koji se koriste za industrijske svrhe, na obrascu REF-I. Zahtevi se podnose najranije 20 dana po isteku kvartala u kome su nabavljeni derivati nafte i biotečnosti. Podnošenje zahteva za refundaciju PDV kupcu hrane i opreme za bebe, na obrascu RFNB, u periodu od 01.02. do 15.02. i u periodu od 02.07. do 16.07. u toku godine. Podnošenje pregleda obračuna PDV, na obrascu POPDV uz poresku prijavu PDV za svaki poreski period.

štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Odgovori na najčešće postavljena pitanja

Najčešća pitanja i odgovori  iz člana 25. stav 1. ZPPPA

1. Imajući u vidu da je ZPPPA uredio samo početak primene navedene odredbe (od 27.08.2018. godine), otvoreno je pitanje u kom roku je poreski obveznik dužan da Poreskoj upravi prijavi podatke, počev od 27.08.2018. godine?

Rok nije uređen i to je datum početka primene ovog člana ZPPPA - 27.08.2018. godine. Međutim, imajući u vidu da je odredbama člana 176a ZPPPA (Nedozvoljeno skladištenje robe), između ostalog, propisano da će se kaznom zatvora od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom kazniti i lice koje skladišti, odnosno smešta dobra u prostorijama o kojima nije obavestio Poresku upravu, ukazujemo da su poreski obveznici, u cilju izbegavanja krivične odgovornosti, u obavezi da:

1) U što kraćem roku, odnosno čim Poreska uprava obezbedi tehničke uslove, prijavi sve prostorije u kojima skladišti dobra,  ukoliko te prostorije koristi za skladištenje dobara u periodu koji počinje pre 27. avgusta 2018. godine;

2) Obavesti Poresku upravu o prostorijama u kojima namerava da skladišti dobra pre početka skladištenja, u ostalim slučajevima.

2. Imajući u vidu da ZPPPA u konkretnom slučaju nije uredio način dostavljanja podataka o poslovnim prostorijama/skladištima, otvoreno je pitanje kako poreski obveznik prijavljuje skladište /poslovne prostorije?

Poreski obveznici ove podatke mogu dostavljati Poreskoj upravi elektronskim putem, kao i u pismenom obliku.

3. Da li se obaveza prijavljivanja podataka o poslovnim prostorijama u kojima se obavlja registrovana delatnost odnosi na poslovne prostorije u kojima se obavlja pretežna delatnost registrovana u Agenciji za privredne registre ili se odnosi na sve delatnosti koje obavlja poreski obveznik, a ne samo na pretežnu delatnost?

Poreski obveznik ima obavezu da prijavi podatke  o poslovnim prostorijama u kojima se obavlja registrovana delatnost - pretežna delatnost.

4. Da li se pod pojmom „poslovna prostorija“ podrazumeva i otvoren poslovni prostor, kao npr. gradilište, parcela, kao i vozilo iz koga se vrši promet dobara i slično?

Pojam „poslovna prostorija“ podrazumeva zatvorenu  poslovnu prostoriju, te da se u ovom slučaju ne može koristiti pojam „poslovni prostor“ (obaveza  prijavljivanja se odnosi na „zatvorene“ poslovne prostorije, a ne i na  otvoren poslovni prostor, kao npr. gradilište, parcela, kao i vozilo iz koga se vrši promet dobara i slično).

Odgovori na najčešće postavljena pitanja

1. Kako se podnosi i popunjava PPDG-1S?
Od 1. januara 2017. godine poreska prijava PPDG-1S uključujući i poresku prijavu za utvrđivanje konačne poreske obaveze za 2016. godinu, odnosno konačne poreske obaveze za 2016. godinu i akontacija za 2017. godinu, kao i za utvrđivanje dospelih akontacionih/konačnih poreskih obaveza zaključno sa 31. decembrom 2016. godine, a za koje nije podneta poreska prijava, već se ista podnosi od 1. januara 2017. godine podnosi se Poreskoj upravi isključivo u elektronskom obliku kao jedinstveni zapis iskazan XML jezikom preko portala Poreske uprave ili popunjavanjem prijave u okviru korisničke aplikacije na portalu Poreske uprave.
Pravilnik o poreskoj prijavi za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti („Sl.glasnik RS“, br.101/16) koji je u primeni od 01.01.2017. godine kojim je propisan način podnošenja i sadržina PPDG-1S možete pronaći na internet strani Poreske uprave: www.purs.gov.rs, u delu Preduzetnici/Pregled propisa/Pravilnici.
Ukoliko je prijava popunjena u skladu sa pomenutim Pravilnikom a i dalje postoji problem sa podnošenjem ove prijave, možete se obratiti Kontakt centru na telefon 0700-700-007, za pozive sa mobilnog telefona  011-33-10-111, kako bi Vam prižili pomoć pri podnošenju i popunjavanju poreske prijave.

2. Zašto ne mogu da izmenim podnetu PPP-PD?
Ukoliko ustanovite da poreska prijava koju ste podneli Poreskoj upravi, sadrži grešku koja za posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze, odnosno propust druge vrste (npr. zato što ste izostavili jednog ili više primalaca prihoda, ili uneli pogrešne šifre prihoda, pogrešili osnovicu...), potrebno je da odmah podnesete izmenjenu poresku prijavu u kojoj ćete grešku ili propust otkloniti. Podnošenjem izmenjene poreske prijave izbeći ćete eventualno postojanje krivičnog dela ili prekršaja.
Mogućnost podnošenja izmenjene poreske prijave propisana je članom 40. ZPPPA, kao i situacije u kojima nije moguće podneti izmenjenu poresku prijavu i to:
- ako je nastupila zastarelost obaveze iskazane u poreskoj prijavi koju želite da izmenite;
- ako ste već dva puta podneli izmenjenu poresku prijavu za konkretnu prijavu;
- ako je pokrenut postupak poreske kontrole za kontrolisani poreski period i
- ako je Poreska uprava donela rešenje o utvrđivanju poreza.
U navedenim situacijama obaveze koje su iskazane u poreskoj prijavi u kojoj ste načinili grešku ili propust, dužni ste da platite.
Za podnošenje izmenjene PPP-PD upućujemo Vas da na sajtu Poreske uprave u delu Pravna lica/Objedinjena naplata/Odgovori na pitanja/ pročitate Pitanje broj 35 koje detaljno objašnjava postupak podnošenja izmenjene poreske prijave PPP-PD.

3. Šta uraditi ako je dva ili više puta podneta ista poreska prijava?
Greška u evidentiranju poreske obaveze može nastati i u situacijama kada ste dva ili više puta podneli istu poresku prijavu, ili ste poresku obavezu jednog poreskog obveznika evidentirali kao poresku obavezu drugog poreskog obveznika, ili ste prilikom evidentiranja poreske obaveze uneli pogrešan iznos, kada ne podnosite izmenjenu poresku prijavu već Zahtev za ispravku greške na Obrascu ZIG, koji se u papirnom obliku podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.
Obrazac ZIG – zahtev za ispravku greške možete naći na sajtu Poreske uprave u delu Pravna lica/Poreske prijave i obrasci.

4. Kako ostvariti pravo na povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza?

Pravo na povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza možete ostvariti podnošenjem zahteva nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave prema sedištu pravnog lica/preduzetnika, odnosno prebivalištu fizičkog lica.

Pored identifikacionih podataka u zahtevu je potrebno da navedete račun javnih prihoda sa kojeg treba izvršiti povraćaj, odnosno BOP ukoliko je isti dodeljen poreskoj prijavi i tekući račun na koji se vrši povraćaj sredstava. Zahtev mora da bude potpisan od strane odgovornog lica ili lica ovlašćenog za zastupanje.

Poreska uprava će odlučiti po zahtevu najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva i po sprovedenom postupku, ukoliko je zahtev osnovan, doneće rešenje kojim se odobrava povraćaj sredstava. Ukoliko se u roku od 30 dana od dana prijema zahteva ne izvrši povraćaj, imate pravo i na kamatu koja se obračunava na iznos više plaćenog poreza. Izuzetno, ako je osnov za povraćaj poništeno odnosno izmenjeno rešenje ili drugi akt o zaduženju, kamata se obračunava od dana uplate poreza.

5. Koji je rok za podnošenje zahteva za povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza?
Kada podnosite zahtev za povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja potrebno je da vodite računa o roku zastarelosti, jer ukoliko se u postupku po zahtevu utvrdi da je nastupila zastarelost, Poreska uprava će doneti rešenje kojim se zahtev odbija.
 
Pravo na povraćaj zastareva u roku od pet godina i taj rok počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je poreski obveznik stekao pravo na povraćaj. Rok zastarelosti možete prekinuti svakom radnjom preduzetom u cilju ostvarivanja prava na povraćaj i posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.
 
Da li je bilo prekida zastarelosti i da li je, u vezi sa tim, došlo do zastarelosti prava na povraćaj ili ne, u svakom konkretnom slučaju utvrđuje nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave.
 
Pravo poreskog obveznika na povraćaj nezavisno od toga da li je bilo prekida roka zastarelosti, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je poreski obveznik stekao to pravo (apsolutna zastarelost).
 
Pravo na povraćaj doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ne zastareva.
 
6. Da li postoji mogućnost da se dugovani porez plati na rate i otpiše kamata?
U skladu sa odredbama ZPPPA, počev od 04. marta 2016. godine možete nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave da podnesete zahtev za odlaganje plaćanja ukupnog iznosa dugovanog poreza, nezavisno od dana dospelosti, najduže do 60 meseci i ostvarite pravo na otpis 50% kamate na taj dug.

7. Prilikom podnošenja PDPO/S rezidentno pravno lice nije posedovalo POR2 i plaćen je porez. Naknadno je pribavljena potvrda. Da li je potrebno da se podnese izmenjena PP, da bi se ostvarilo pravo na povraćaj više plaćenog poreza?
Isplatilac prihoda-rezidentno pravno lice nema zakonski osnov za podnošenje izmenjene poreske prijave PDPO/S, ukoliko nerezidentno pravno lice koje je ostvarilo prihode koji se oporezuju po odbitku naknadno dostavi potvrdu o rezidentnosti, s obzirom da prvobitno podneta poreska prijava, na osnovu koje je obračunat i plaćen porez na dobit po odbitku u skladu sa odredbama čl. 40 ZPDPL ne sadrži „grešku ili propust".
Nerezidentno pravno lice ima pravo da, preko isplatioca prihoda, podnese zahtev za povraćaj više plaćenog poreza, s obzirom da razlika između iznosa plaćenog poreza i iznosa poreza za koji bi postojala obaveza plaćanja da je isplatilac prihoda u momentu isplate prihoda raspolagao potvrdom o rezidentnosti, smatra se više plaćenim porezom u skladu sa članom 40a ZPDPL.
Isplatilac prihoda podnosi Poreskoj upravi naknadno dostavljenu potvrdu o rezidentnosti istovremeno sa zahtevom za povraćaj više plaćenog poreza, na osnovu kog Poreska uprava ima obavezu da najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, ukoliko utvrdi da se u konkretnom slučaju radi o više plaćenom porezu po odbitku, donese rešenje kojim se odobrava povraćaj.

8.  Da li mogu da saznam koliki je moj dug za godišnji porez na imovinu?
Jedinice lokalne samouprave od 01.01.2007. godine u celosti utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu porez na imovinu (osim poreza na prenos apsolutnih prava, poreza na nasleđe i poklon).
S toga, sve informacije u vezi sa porezom na imovinu kao i mogućnost provere stanja na tom računu možete dobiti od Uprave javnih prihoda pri Jedinicama lokalne samouprave (opštine) gde se nepokretnost nalazi.

9. Kako mogu da dobijem poreske kartice računa javnih prihoda Poreske uprave?
Za proveru stanja na računima javnih prihoda koje naplaćuje Poreska uprava kartice po PIB poreskog obveznika za tekuću godinu, možete preuzeti preko portala e-POREZI ukoliko posedujete elektronski sertifikat. U ovom slučaju idete na „Podnesi prijavu", potom birate opciju „Upit stanja“, izaberete sintetiku ili analitiku. Ukoliko izaberete opciju analitike otvara se novi padajući meni „Grupa“, iz koga se vrši odabir grupe računa za koje se traži upit stanja. Potom unesete e-mail adresu na koju želite da vam budu poslate kartice i kliknete na strelicu.
Ukoliko želite kartice iz ranijih godina, odnosno od 2011. godine, treba da popunjen EKPL obrazac, pošaljete putem pošte na adresu: Poreska uprava, Poštanski fah 107, 11050 Beograd 22. Obrazac EKPL možete naći na sajtu Poreske uprave, www.purs.gov.rs, u delu Kontakt centar/Pružanje pojedinačnih informacaji o stanju na poreskim računima. 
Pozivom Kontakt centra na telefone 0700-700-007 ili sa mobilnog na 011-33-10-111, nakon izvršene provere, možete poručiti kartice računa javnih prihoda, koje će biti prosleđene narednog dana na Vašu e-mail adresu.

10. Da li lice koje je ovlašćeno da podnosi poreske prijave elektronskim putem može samo sebi da oduzme to ovlašćenje ili to može jedino da uradizakonski zastupnik?
Za povlačenje dobijenog ovlašćenja potrebno je da se obratite licu koje je dalo ovlašćenje, s obzirom da jedino sam poreski obveznik, odnosno zakonski zastupnik poreskog obveznika pravnog lica može da daje i oduzima ovlašćenje za podnošenje poreske prijave elektronskim putem. Davanje, odnosno oduzimanje ovlašćenja se može vršiti na dva načina:
- upotrebom elektronskog servisa Poreske uprave, ako davalac ovlašćenja poseduje važeći kvalifikovani elektronski sertifikat;
- podnošenjem prijave za davanje, odnosno oduzimanje ovlašćenja na Obrascu PEP - Ovlašćenje za upotrebu elektronskih servisa nadležnoj organizacionoj jedinici PU.

11. Kako možemo prijaviti Poreskoj upravi lice koje ne izdaje fiskalne račune i ne plaća poreze?
Sve one koji ne poštuju zakon i izbegavaju plaćanje poreza i drugih javnih prihoda možete prijaviti podnošenjem zahteva za kontrolu nadležnoj filijali Poreske uprave prema prebivalištu fizičkog lica, odnosno prema sedištu pravnog lica. Zahtev za kontrolu se može predati i Centrali Poreske uprave u Beogradu, ulica Save Maškovića 3-5. Registrovana je i adresa na internetu sa nazivom – poreski alarm (http://poreskialarm.gov.rs ), na kojoj građani mogu da prijave uočene nepravilnosti u radu poreskih obveznika.
Sve nepravilnosti u vezi sa neizdavanjem fiskalnih isečaka, građani mogu prijaviti i telefonom na brojeve: 011/361 99 00 ili 011/347 90 61.
Prijava koju podnesete može biti anonimna ali je u zahtevu potrebno navesti bar osnovne podatke o tom licu: ime i prezime, adresa prebivališta poreskog obveznika, odnosno naziv pravnog lica i njegovo sedište.

12. Plaćam porez na paušalno utvrđeni prihod i nisam dobio rešenje za ovu godinu, kako da znam koliku akontaciju treba da plaćam?
Do donošenja rešenja o utvrđivanju poreza za tekuću godinu, preduzetnici koji plaćaju porez na paušalno utvrđeni prihod dužni su da plaćaju porez u visini obaveze koja odgovara iznosu poreza utvrđenog rešenjem za prethodnu godinu.

13. Da li preduzetnici-paušalci,  mogu unapred da znaju koliki će im biti iznos poreskih obaveza?

Ne, poreska osnovica za paušalno utvrđeni prihod na koju se obračunavaju poreske obaveze, utvrđuje se u svakom pojedinačnom slučaju.

Poreska osnovica (paušalno utvrđeni prihod), određuje se u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom ostvarenu u Republici, opštini, odnosno gradu, u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez i koju objavljuje Republički zavod za statistilku.

Paušalno utvrđeni prihod određuje se u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu u odnosu na paušalnu grupu u koju je prema obimu prometa i vrsti delatnosti za koju je registrovan razvrstan poreski obveznik. Tako dobijena polazna osnovica se koriguje korektivnim elementima  (polazna poreska osnovica se uvećava odnosno umanjuje primenom sedam korektivnih elemenata).

Za svakog poreskog obveznika, inspektor u postupku utvrđivanja paušalnog prihoda

sagledava elemente koji su od uticaja na istu – mesto na kojem se radnja nalazi, broj zaposlenih radnika, tržišne uslove u kojim se delatnost obavlja, površinu lokala, starost obveznika i njegovu radnu sposobnost, visinu prihoda obveznika koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu delatnost i ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje prihoda i to su elementi koje je potrebno utvrditi u svakom pojedinačnom slučaju.

14. Da li su preduzetnici-paušalci u obavezi da svake godine do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu podnose zahtev za paušalno oporezivanje Poreskoj upravi?

Preduzetnik kome je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje, ovaj način oporezivanja koristi dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno da izmenjeni uslovi isključuju pravo na paušalno oporezivanje i nema obavezu da do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu podnese zahtev za paušalno oporezivanje nadležnom poreskom organu.

Ukoliko su prestali razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno ukoliko je došlo do izmenjenih uslova koji bi isključivali pravo na paušalno oporezivanje, nadležni poreski organ će rešenjem naložiti preduzetniku vođenje poslovnih knjiga od polovine tekuće godine ili od početka naredne godine.

15. Da li su preduzetnici-paušalci u obavezi da svake godine  podnose  PPDG-1R?

Preduzetnici koji porez na dohodak građana i doprinose po osnovu obavljanja samostalne delatnosti plaćaju na paušalni prihod i zaključno sa 31. decembrom tekuće godine nemaju izmene uslova i obima poslovanja, odnosno prometa i drugih uslova od uticaja na visinu poreske obaveze kod paušalnog oporezivanja,  nemaju obavezu da podnose PPDG-1R, počev od 1. januara sledeće godine.

16. Da li fizička lica mogu poresku prijavu PP OPO (izdavanje sopstvenih nepokretnosti drugim fizičkim licima) da predaju u papirnom obliku ili samo elektronski?

Poreska prijava na obrascu PP OPO podnosi se u elektronskom obliku ili u pismenom obliku neposredno nadležnoj organizacionoj jedinici PU na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost. Izuzetno, PP OPO možete podneti putem pošte ukoliko ne postoji mogućnost za elektronsko ili neposredno podnošenje prijave.

Nadležna organizaciona jedinica kojoj je neposredno predata poreska prijava u pismenom obliku istog dana vrši unos podataka u informacioni sistem PU, uz prisustvo podnosioca prijave i obaveštava ga o dodeljenom broju prijave, broju odobrenja za plaćanje poreske obaveze i jedinstvenom uplatnom računu za uplatu.

Korisničko uputstvo za podnošenje PP OPO možete pročitati na internet stranici Poreske uprave www.purs.gov.rs , odeljak Fizička lica/Pregled propisa/ Korisnička uputstva.

17. Prilikom popunjavanja PP OPO u slučaju izdavanja u zakup nepokretnosti fizičkom licu koja je šifra vrste prihoda, šta je bruto prihod a šta osnovica za porez?

Fizičko lice (zakupodavac) koje ostvaruje prihode od izdavanja u zakup sopstvenih nepokretnosti drugom fizičkom licu, obveznik je poreza na prihode od nepokretnosti i podnosi poresku prijavu na Obrascu PP OPO. Stopa poreza na prihode od nepokretnosti iznosi 20%. Poresku osnovicu čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 25%, ili za stvarne troškove koje je obveznik imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda.

U polje 4.2 - šifra vrste prihoda unosi se šifra 1 11 405 00 0, za prihod od izdavanja sopstvenih nepokretnosti uz priznavanje normiranih troškova od 25%.

U polje 4.6 - bruto prihod (ostvareni prihod) unosi se ugovoreni bruto iznos po osnovu zakupnine, odnosno iznos zakupnine koju zakupodavac prima od zakupca koji u sebi sadrži i iznos poreza.

U polje 4.7 - osnovica za porez, unosi se iznos koji se dobija tako što se bruto prihod (iz polja 4.6) umanji za normirane troškove od 25%.

Na sajtu Poreske uprave u delu Fizička lica/Pregled pripisa/Korisnička uputstva/ Korisničko uputstvo za podnošenje poreske prijave o obračunatom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu, odnosno drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika - PP OPO -  na strani 22. i 23. možete pogledati primer popunjavanja prijave PP OPO.

18. Kada fizičko lice izdaje nepokretnost pravnom licu, ko je u obavezi da podnese poresku prijavu i plati porez?
U slučaju kada fizičko lice izdaje u zakup nepokretnost pravnom licu ili preduzetniku, poresku prijavu ne podnosi zakupodavac - fizičko lice, već zakupac -pravno lice ili preduzetnik na obrascu PPP PD. U ovom slučaju su pravno lice ili preduzetnik u obavezi da obračunaju i plate porez po odbitku na prihode od nepokretnosti.
Korisničko uputstvo za primenu pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku možete pročitati na internet stranici Poreske uprave www.purs.gov.rs, u odeljku Objedinjena naplata poreza i doprinosa/Poreski propisi.

19. Da li nedobitne organizacije imaju obavezu podnošenja poreske prijave poreza na dobit pravnih lica,  ako nisu ostvarile prihode na tržištu?
Nedobitne organizacije koje nisu ostvarile prihode na tržištu u prethodnoj godini, nisu obveznici poreza na dobit pravnih lica i nemaju obavezu podnošenja poreske prijave poreza na dobit za tu godinu.
Nedobitne organizacije ako ostvaruju prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu,  obveznici su poreza na dobit pravnih lica i u obavezi su da podnesu poresku prijavu poreza na dobit za tu godinu na Obrascu PDP.

20. Da li pravno lice koje je APR podnelo Izjavu o neaktivnosti podnosi poresku prijavu poreza na dobit?

Poreska prijava za porez na dobit pravnih lica usled neaktivnosti na Obrascu PDP  se podnosi ukoliko je obveznik predao Agenciji za privredne registre Izjavu o neaktivnosti. Poreska prijava se podnosi preko portala E-porezi ulaskom u izbor prijave PDP, i biranjem opcije - Usled neaktivnosti.

21. Da li se podnosi poreska prijava PDPO/S kada nerezidentno pravno lice plaća porez po odbitku u državi čiji je rezident?

Rezidentna pravna lica koja isplaćuju prihode na koje se saglasno odredbi člana 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica obračunava i plaća porez po odbitku, podnose po tom osnovu poresku prijavu na Obrascu PDPO/S.

Međutim, isplatilac ne podnosi prijavu u slučaju kada se primenom odredaba ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja porez plaća u drugoj državi, pod uslovom da u momentu nastanka oporezivog događaja isplatilac poseduje dokaze da je nerezidentno pravno lice rezident države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i da je stvarni vlasnik prihoda. Nerezident dokazuje status rezidenta države sa kojom je zaključen UIDO potvrdom o rezidentnosti overenom od strane nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident na obrascu (POR-2) ili overenom prevodu potvrde na obrascu koji propisuje nadležni organ države sa kojom je zaključen UIDO. Upustvo za podnošenje ove poreske prijave možete pročitati na internet stranici Poreske uprave, www. purs.gov.rs, u delu Pravna lica/Porez na dobit-PDP/Uputstva.

22. Da li kupac prvog stana ima pravo na refundaciju PDV za članove svoje porodice, ako na dan overe ugovora o kupoprodaji stana nisu imali isto prebivalište?
Ako na dan overe ugovora o kupoprodaji na osnovu kojeg kupac prvog stana stiče stan, članovi njegove porodice nemaju isto prebivalište kao kupac prvog stana, u tom slučaju za članove njegove porodice kupac prvog stana nema pravo na refundaciju PDV.
Fizičko lice - punoletni državljanin Republike Srbije, sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije, koji kupuje prvi stan, ima pravo na refundaciju PDV po osnovu kupovine prvog stana za sebe i članove svog porodičnog domaćinstva, ako su ispunjeni svi uslovi za ostvarivanje predmetnog prava.
Jedan od uslova da kupac prvog stana ostvari pravo na refundaciju PDV za članove svoje porodice jeste da su članovi njegove porodice istovremeno i članovi njegovog porodičnog domaćinstva, pri čemu je porodično domaćinstvo kupca prvog stana definisano kao zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda kupca prvog stana, njegovog supružnika, kupčeve dece, kupčevih usvojenika, dece njegovog supružnika, usvojenika njegovog supružnika, kupčevih roditelja, njegovih usvojitelja, roditelja njegovog supružnika, usvojitelja kupčevog supružnika, sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana.
Objašnjenje u vezi prava na refundaciju PDV kupcu prvog stana možete pročitati na internet stranici Poreske uprave www.purs.gov.rs , odeljak Fizička lica /PDV/ Objašnjenja.

23. Do kada se vrši refundacija PDV za kupljenu hranu i opremu za bebe?

Nadležne organizacione jedinice Poreske uprave će i dalje, primati zahteve za refundaciju PDV za hranu i opremu za bebe roditelja, odnosno staratelja dece do druge godine života koja su rođena zaključno sa 30. junom 2018. godine.

Kupac hrane i opreme za bebe može da podnese zahtev za refundaciju PDV organizacionoj jedinici Poreske uprave prema prebivalištu podnosioca zahteva u periodu od 01. do 15. februara, odnosno od 01. do 15. jula tekuće godine.

Detaljnije o refundaciji PDV možete pročitati na sajtu Poreske uprave u delu Fizička lica/ Pregled propisa/Korisnička uputstva/ Korisničko uputstvo u vezi sa refundacijom PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe.

24. Da li pravno lice, koje je obveznik PDV, obračunava i plaća PDV prilikom prodaje polovnog motornog vozila, za koji je pri nabavci plaćen porez na prenos apsolutnih prava?
Pravno lice ne obračunava i ne plaća PDV prilikom prodaje polovnog putničkog vozila za koje je pri nabavci plaćen porez na prenos apsolutnih prava. Za taj promet plaća se porez na prenos apsolutnih prava i podnosi se poreska prijava PPI-4, poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji obveznik pravno lice ima sedište.

25. Da li vlasnik pred. radnje-nerezident koji je osiguran u matičnoj zemlji, ima obavezu plaćanja doprinosa za soc. osiguranje po osnovu sam.delatnosti, ukoliko RS sa njegovom matičnom državom nema zaključen Sporazum o socijalnom osiguranju?
Preduzetnik, nerezidentno fizičko lice koje obavlja samostalnu delatnost preko preduzetničke radnje na teritoriji Srbije, a socijalno je osiguran u svojoj matičnoj državi sa kojom Republika Srbija nema zaključen Sporazum o socijalnom osiguranju, ima svojstvo osiguranika prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju Republike Srbije, odnosno obavezno je osigurano lice u Republici Srbiji i ima obavezu plaćanja doprinosa.

26. Da li je privredno društvo u obavezi da plati doprinose za socijalno osiguranje za osnivača nerezidentno fizičko lice, koji je osiguran u matičnoj zemlji sa kojom RS ima zaključen Sporazum o socijalnom osuguranju?
Ukoliko je Sporazumom o socijalnom osuguranju koji je Republika Srbija potpisala sa drugom državom predviđeno da se za fizička lica osnivače privrednog društva u Srbiji rezidente druge države neće plaćati doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (jer su socijalno osigurani po propisima druge države tj. matične države), u tom slučaju privredno društvo sa sedištem u Srbiji, neće obračunavati i plaćati doprinose za socijalno osiguranje za ove osnivače. Uslov za primenu odredaba Sporazuma jeste dostavljanje potvrde nadležnog organa matične države osiguranika da je osnivač obavezno socijalno osiguran po propisima matične države.

27. Da li privredno društvo treba da podnose Obrazac PP OD-O za članove privrednog društva-osnivače, koji nisu radno angažovani i osigurani su po drugom osnovu, a ima zakonskog zastupnika-direktora?
Osnivač, odnosno član privrednog društva koji u njemu ne radi i ne ostvaruje naknadu (ugovorenu naknadu), i nema svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti, pri čemu se podrazumeva da u privrednom društvu postoji lice koje je u radnom odnosu ili se bavi poslovima zastupanja tog privrednog društva, odnosno ovlašćeno je za poslovođenje, nije obveznik doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i privredno društvo ne podnosi PP OD-O. Pod radom se smatra predstavljanje i zastupanje privrednog društva od strane njegovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u registar nadležne organizacije, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.

28. Koje su poreske obaveze fizičkih lica pri prodaji nepokretnosti?

Pri prodaji nepokretnosti bićete u obavezi da platite ili porez na dodatu vrednost ili porez na prenos apsolutnih prava, što znači da obaveza plaćanja jednog poreza isključuje obavezu plaćanja drugog poreza. Ukoliko je prodajom ostvaren prihod, kao razlika između prodajne i nabavne cene nepokretnosti, platićete i porez na kapitalni dobitak.

Porez na dodatu vrednost se plaća kod prvog prenosa prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata. Izuzetno, PDV se plaća i kod drugog i svakog narednog prenosa i to ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi: da su i kupac i prodavac PDV obveznici; da je ugovorom između dva PDV obveznika predviđeno da će se na taj promet obračunati PDV i da sticalac dobra obračunati PDV može u potpunosti odbiti kao prethodni porez. Na prenos prava raspolaganja na građevinskim objektima poreska stopa je 20%, osim na stambenim objektima gde je propisana posebna stopa od 10%.

Kad prenos uz naknadu prava svojine na nepokretnosti ne podleže plaćanju poreza na dodatu vrednost, taj prenos je predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava. Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava pri prodaji nepokretnosti je prodavac. Stopa poreza na prenos apsolutnih prava iznosi 2,5%. Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava podnosi se na obrascu PPI-4 nadležnoj organizacionoj jedinici PU gde se nalazi nepokretnost.

Ukoliko je prodajom nepokretnosti ostvarena pozitivna razlika između prodajne i nabavne cene nepokretnosti, ostvaren je prihod na koji se plaća porez na kapitalni dobitak. Stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 15%. Poreska prijava koju je potrebno podneti kako bi se utvrdio porez na kapitalne dobitke podnosi se na obrascu PPDG-3R nadležnoj organizacionoj jedinici PU na čijoj teritoriji imate prebivalište.

29. Vlasnik sam stana koji želim da prodam, u kojim slučajevima sam oslobođen plaćanja poreza na kapitalni dobitak?

Kapitalni dobitak predstavlja pozitivnu razliku između prodajne cene stana i nabavne cene ostvarene prenosom stvarnih prava na nepokretnostima uz novčanu ili nenovčanu naknadu.

Porez na kapitalni dobitak ne plaća se na razliku nastalu prenosom prava na nepokretnosti kada su one stečene nasleđem u prvom naslednom redu ili kada se se prenos vrši između bračnih drugova i krvnih srodnika u pravoj liniji, zatim kada se prenos vrši između razvedenih bračnih drugova, a u neposrednoj je vezi sa razvodom braka ili kada se prodaje nepokretnost koje je vlasnik pre prenosa imao u svom vlasništvu neprekidno najmanje deset godina.

Ukoliko sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti u roku od 90 dana od dana prodaje uložite u rešavanje svog stambenog pitanja i stambenog pitanja članova svoje porodice, odnosno domaćinstva, oslobođeni ste poreza na ostvareni kapitalni dobitak. Takođe, ako u roku od 12 meseci od dana prodaje nepokretnosti, sredstva ostvarena prodajom uložite u rešavanje svog stambenog pitanja ili članova svoje porodice, domaćinstva, ostvarićete pravo na povraćaj plaćenog poreza. Ukoliko u rešavanje stambenog pitanja uložite samo deo sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti, poreska obaveza se srazmerno umanjuje.

Dužni ste da podnesete poresku prijavu na Obrascu PPDG-3R nadležnom poreskom organu na čijoj teritoriji imate prebivalište.

30. Koja su dokumenta potrebna i u kom roku treba da podnesem poresku prijavu za porez na prenos apsolutnih prava prilikom kupovine prvog stana?

Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava (prodavac), dužan je da podnese poresku prijavu PPI-4 u roku od 30 dana od dana nastanka poreske obaveze, sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreza. Poreska prijava se podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici PU u opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost. Uz poresku prijavu prodavac podnosi overenu izjavu kupca da kupuje prvi stan za sebe, odnosno za sebe i određene članove njegovog porodičnog domaćinstva na obrascu IKPS-PPAP. Takođe je neophodno dostaviti original ili overenu kopiju ugovora o kupoprodaji stana, overenu fotokopiju lične karte i dr.

Za dokumentaciju potrebnu za poresko oslobođenje upućujemo Vas na Objašnjenje u vezi oslobođenja od plaćanja poreza na prenos prava svojine na stanu pri kupovini prvog stana, a koje se nalazi na sajtu Poreske uprave www.purs.gov.rs u delu Fizička lica/Pdv/Objašnjenja.

Kako je Objašnjenje u vezi oslobođenja od plaćanja poreza na prenos prava svojine na stanu pri kupovini prvog stana postavljeno na sajt Poreske uprave pre 08.06.2016. godine, (odnosno pre stupanja na snagu odredaba Zakona o opštem upravnom postupku koje se odnose na  razmenu podataka o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija) za određene dokaze o kojima se vodi službena evidencija u drugim organima navedeno je da ih dostavlja sam poreski obveznik.

Poreska uprava je dužna da po službenoj dužnosti vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje, a ako službenu evidenciju vodi drugi državni organ (npr. izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu i dr.) PU će hitno da zatraži podatke, a zamoljeni organ da ustupi podatke u roku od 15 dana.

Stranka ima pravo da i sama pribavi podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke, ako se radi o ličnim podacima i ako postoji izričita izjava stranke data u pisanoj formi. S tim što, može izjaviti da će pribaviti samo pojedine (ne sve) lične podatke, u kom slučaju i dalje postoji obaveza PU da prikupi podatke koji nedostaju, a nisu obuhvaćeni izručitom izjavom stranke.

31. Kupio sam motorno vozilo od fizičkog lica, da li poresku prijavu podnosim ja ili prodavac, u kom roku i gde se podnosi?
Poresku prijavu PPI-4 podnosi prodavac kao poreski obveznik u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava. Kupac može podneti poresku prijavu ukoliko ga je prodavac ovlastio da u njegovo ime podnese prijavu.
Poreska prijava se podnosi poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji obveznik – prodavac - fizičko lice ima prebivalište, odnosno boravište, odnosno u opštini na čijoj teritoriji obveznik - pravno lice ima sedište.
Na internet stranici Poreske uprave www.purs.gov.rs , odeljak Fizička lica/Pregled propisa/Prenos vlasništva nad motornim vozilom možete pročitati Uputstvo koje je izdala Poreska uprava za prenos vlasništva nad motornim vozilom.

32. Nasledio sam stan od oca, da li imam obavezu da platim porez na nasleđe?
Porez na nasleđe i poklon ne plaća naslednik prvog naslednog reda (prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug), supružnik i roditelj ostavioca, odnosno poklonoprimac prvog naslednog reda i supružnik poklonodavca.
Poreska prijava se podnosi na obrascu PPI-3, u roku od 30 dana od pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. Nadležna organizaciona jedinica PU na osnovu podataka iz podnete poreske prijave i potrebne dokumentacije, utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za poresko oslobođenje i o tome donosi odluku.

33. Želim da otvorim preduzetničku radnju (sa šifrom delatnosti...), da li sam dužan da evidentiram promet preko fiskalne kase?
Evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase dužno je da vrši lice koje je upisano u odgovarajući registar i obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima. Ova obaveza postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).
Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase ne odnosi se na poljoprivrednog proizvođača koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaje poljoprivredne proizvode, uključujući i preduzetnika koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod koji se bavi proizvodnom delatnošću, a u okviru proizvodne delatnosti prodaje sopstvene proizvode, odnosno pruža usluge fizičkim licima.
Delatnosti za koje ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase propisane su Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase.
Uredba se nalazi na internet strani Poreske uprave www.purs.gov.rs u delu Fiskalne kase/Uredbe.

34. Bavim se taksi prevozom, gde treba da podnesem zahtev za povraćaj akcize na naftne derivate?
Refakcija plaćene akcize na derivate nafte vrši se na osnovu pismenog zahteva na Obrascu REF – T koji se podnosi u dva primerka nadležnoj OJ PU prema sedištu pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno prebivalištu fizičkog lica, najranije 20 dana po isteku kvartala u kojem su nabavljeni derivati nafte.

35. Ko izdaje kontrolne akcizne markice?

Izdavanje kontrolnih akciznih markica vrši Narodna banka Srbije - Zavod za izradu novčanica i kovanog novca Topčider, po prethodnom odobrenju Ministarstva finansija. Zahtev za izdavanje kontrolnih akciznih markica podnosi se na Obrascu ZAM/CA - Zahtev za izdavanje kontrolnih akciznih markica za cigarete i alkoholna pića, odnosno Obrascu ZAM/K - Zahtev za izdavanje kontrolnih akciznih markica za kafu Ministarstvu finansija koje izdaje odobrenje i vodi evidenciju o izdatim kontrolnim akciznim markicama.

36. Da li se akciza na alkohol obračunava u odnosu na procenat alkohola koji sadrži ili u odnosu na količinu proizvoda u litrima?
Akciza na alkoholna pića se ne plaća prema procentu alkohola koji sadrži u sebi, već se plaća po litri alkoholnog pića, u zakonom određenim iznosima. Na alkoholna pića koja su u pakovanju različitom od jednog litra, akciza se plaća srazmerno pakovanju.