Poreski kalendar

feb 2024

Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29
Uputstvo za poreske obveznike
Uputstvo za poreske obveznike

* Pojedinačna poreska prijava na obrascu PPP-PD za poreze i doprinose po odbitku podnosi se pre svake isplate prihoda. * Porez na dobit po odbitku obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu: dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, uključujući i prihod po osnovu članstva u alternativnom investicionom fondu koji nema svojstvo pravnog lica, naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine, kamata, naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike, naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja. Porez na dobit po odbitku obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice po osnovu izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili sličnog programa u Republici, koji nisu oporezovani kao dohodak fizičkog lica (izvođača, muzičara, sportiste i sl.), u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje dohotka građana. Rezidentno pravno lice obveznik koje otkupljuje sekundarne sirovine i otpad od rezidentnog, odnosno nerezidentnog pravnog lica, dužno je da prilikom isplate naknade tim licima obračuna, obustavi i na propisani račun uplati porez po odbitku po stopi od 1% od iznosa naknade. Prijava se podnosi na Obrascu PDPO/S najkasnije u roku od tri dana od dana isplate naknade tim licima. * Porez na dobit po rešenju obračunava se i plaća na prihode nerezidentnog obveznika po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike Srbije ostvarenih od isplatioca koji nije dužan da obračunava, obustavlja i plaća porez po odbitku, na prihode ostvarene po osnovu kapitalnih dobitaka, kao i na prihode ostvarene po osnovu namirenja potraživanja u postupku izvršenja, odnosno u svakom drugom postupku namirenja potraživanja. Prijava se podnosi na Obrascu PP KDZN u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda. * Rok za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa za obveznika kome je poslovna godina različita od kalendarske je 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza. * Fizička lica koja ostvaruju prihode a za koje isplatilac nije dužan da podnese poresku prijavu, obračuna i plati javne prihode, podnose poresku prijavu u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, za prihode za koje je utvrđena obaveza samooporezivanja. Prijava se podnosi na Obrascu PP OPO. * Zahtev za paušalno oporezivanje može se podneti do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije za porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, a najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu, u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave. Lice koje započne obavljanje delatnosti, zahtev za paušalno oporezivanje podnosi isključivo u momentu registracije nadležnoj organizaciji koja vodi registar privrednih subjekata, koja će taj zahtev proslediti Poreskoj upravi. Lica koja se ne registruju kod organizacije koja vodi registar privrednih subjekata, zahtev za paušalno oporezivanje podnose u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, u roku od pet dana od dana registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodele PIB a najkasnije do 31. decembra tekuće godine. * Lica koja se ne registruju kod organizacije koja vodi registar privrednih subjekata, obaveštenje o opredeljenju da vrše isplatu lične zarade podnose u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, u roku od pet dana od dana registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodele poreskog identifikacionog broja (PIB) a najkasnije do 31. decembra tekuće godine. * Rezidentni obveznik koji se smatra krajnjim matičnim pravnim licem međunarodne grupe povezanih pravnih lica, dužno je da nadležnom poreskom organu, u papirnoj formi, dostavi godišnji izveštaj o kontrolisanim transakcijama međunarodne grupe povezanih pravnih lica najkasnije u roku od 12 meseci od isteka poslovne godine za koju se dostavlja godišnji izveštaj, na Obrascu CbC. * U slučaju da privredno društvo u čiji osnovni kapital su uložena novčana sredstva od prodaje digitalne imovine, u kalendarskoj godini u kojoj je registrovano ulaganje i u naredne dve kalendarske godine sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala, danom donošenja odluke o smanjenju osnovnog kapitala obveznik gubi pravo na prethodno ostvareno oslobođenje od poreza na kapitalni dobitak i dužan je da o gubitku prava obavesti nadležni poreski organ u roku od 30 dana od dana gubitka prava. * U slučaju da privredno društvo koje je imovinska prava po osnovu autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine steklo unosom od strane obveznika poreza na dohodak građana (fizičkog lica i preduzetnika) kao nenovčanog uloga u kapital privrednog društva rezidenta Republike za koji je oslobođen poreza na kapitalni dobitak, to pravo u celini otuđi u roku od dve godine od dana njegovog sticanja, odnosno u istom periodu to pravo ustupi na korišćenje u celini ili delimično po ceni koja je niža od cene u skladu sa principom „van dohvata ruke” ukoliko je ustupanje izvršilo povezanom licu ili licu čiji je vlasnik njegovo povezano lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, obveznik gubi pravo na prethodno ostvareno oslobođenje od poreza na kapitalni dobitak i dužan je da o gubitku prava obavesti nadležni poreski organ u roku od 30 dana od dana gubitka prava. * Obveznik PDV je dužan da uz poresku prijavu za poslednji poreski period kalendarske godine, odnosno poslednji poreski period dostavi poreskom organu obaveštenje o: 1) licu koje nije evidentirano za obavezu plaćanja PDV u skladu sa Zakonom o PDV, a koje mu je od 1. januara do isteka poslednjeg poreskog perioda kalendarske godine, odnosno poslednjeg poreskog perioda u Republici izvršilo promet sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa tim dobrima, kao i iznosu tog prometa; 2) poljoprivredniku koji nije evidentiran za obavezu plaćanja PDV u skladu sa Zakonom o PDV, a koji mu je od 1. januara do isteka poslednjeg poreskog perioda kalendarske godine, odnosno poslednjeg poreskog perioda izvršio promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda i poljoprivrednih usluga, kao i iznosu tog prometa. * Obrazac PID PDV se podnosi za 2022. godinu, ako je u 2022. godini ispunjen jedan od kriterijuma za sticanje statusa obveznika PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo. Predaje se uz PDV prijavu za poreski period tekuće godine u kojem je podnet finansijski izveštaj za prethodnu godinu. * Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti koji se koriste za grejanje poslovnog, odnosno stambenog prostora za prethodni mesec, podnosi se na Obrascu REF-G, najranije 20 dana po isteku meseca u kome su nabavljeni derivati nafte i biotečnosti. * Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biogoriva koji se koriste za transportne svrhe, podnosi se na Obrascu REF-T najranije 20 dana po isteku kvartala u kojem su derivati nafte i biogoriva nabavljeni. * Zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti koji se koriste za proizvodnju električne i toplotne energije, podnosi se na Obrascu REF-ETE a zahtev za refakciju plaćene akcize na derivate nafte koji se koriste za industrijske svrhe na Obrascu REF-I. Zahtevi se podnose najranije 20 dana po isteku meseca u kojem su nabavljeni derivati nafte i biotečnosti. * Evidencionu prijavu za angažovanje sezonskih radnika poslodavac podnosi elektronskim putem Poreskoj upravi najkasnije prvog dana angažovanja sezonskih radnika u kalendarskom mesecu do 10 časova, odnosno u periodu između 13 i 15 časova za radnike koji rade u poslepodnevnoj smeni. Odjava sezonskih radnika se prijavljuje najkasnije do 10 časova, odnosno od 13 do 15 časova za rad u poslepodnevnoj smeni, narednog dana od dana prestanka angažovanja. Period u kojem se sezonski radnik prijavljuje ili odjavljuje je kalendarski mesec. * Obveznik koji u toku godine izvrši prenos digitalne imovine po osnovu kojeg može nastati kapitalni dobitak ili gubitak u skladu sa zakonom kojim se oporezuje dohodak građana, dužan je da podnese poresku prijavu PPDG-3R najkasnije u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem je ostvaren prihod po osnovu prenosa digitalne imovine. * Obveznik po osnovu prihoda od pružanja ugostiteljskih usluga iz člana 84b zakona kojim se oporezuje dohodak građana koji u toku godine počne da pruža ugostiteljske usluge dužan je da podnese poresku prijavu PPDG-4R u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja kojim se objekat domaće radinosti i seoskog turizma razvrstava u odgovarajuću kategoriju u skladu sa zakonom kojim se uređuje ugostiteljstvo. * Obveznici fiskalizacije dužni su da, pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa, Poreskoj upravi dostave podatke o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama u kojima će koristiti elektronski fiskalni uređaj i to za svaki poslovni prostor/poslovnu prostoriju odvojeno, radi generisanja jedinstvene oznake poslovnog prostora. Prijava za generisanje poslovnog prostora dostavlja se elektronskim putem preko portala Poreske uprave. U slučaju promene podataka po pojedinačnom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, a naročito ako delatnost prestane da se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji ili dođe do promene delatnosti koja se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, obveznik fiskalizacije dužan je da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata pre nastanka promene. Izuzetno, u slučaju promene podataka do kojih je došlo usled okolnosti koje ne zavise od volje obveznika fiskalizacije, obveznik fiskalizacije je dužan da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata po nastanku promene.

Poreska uprava    eFiskalizacija    Odgovori na najčešća pitanja

Odgovori na najčešća pitanja

slika

 NOVI MODEL FISKALIZACIJE

1. Šta podrazumeva novi model fiskalizacije?

Novi model fiskalizacije podrazumeva korišćenje elektronskog fiskalnog uređaja, putem kojeg će obveznik fiskalizacije u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izdavati fiskalni račun sa QR kodom. Elektronski fiskalni uređaj osim kase, može da bude i računar, tablet, mobilni telefon. Takođe, QR kod na svakom računu podrazumeva da kupci proizvoda, odnosno korisnici usluga, mogu da provere da li je njihov račun izdat u skladu sa zakonom.

Svaki fiskalni uređaj će se sastojati od elemanata čiju upotrebu mora da odobri Poreska uprava. Ti elementi su procesor fiskalnih računa i elektronski sistem za izdavanje fiskalnih računa. Obvezniku fiskalizacije ostavljena je mogućnost da, ukoliko ima kapaciteta, samostalno razvija i implementira uređaj za potrebe svog poslovanja, koji Poreska uprava odobrava pre početka korišćenja.

Novi model podrazumeva i korišćenje digitalnih sertifikata i bezbednosnog elementa, kao i pojednostavljeni postupak sertifikacije fiskalnih uređaja.

2. Kada počinje tranzicioni period i do kada moram u potpunosti da pređem na novi model?

Trancizioni period će početi 1. novembra 2021. godine. U tom periodu će poreski obveznici moći postepeno da prelaze na novi model fiskalizacije, uz obavezu da svi fiskalni uređaji po prodajnom objektu moraju da budu u tranziciji.  U skladu sa Zakonom o fiskalizaciji, obveznici fiskalizacije će biti u obavezi da u potpunosti pređu na novi model fiskalizacije do 30. aprila 2022. godine.

3. Kako se prijavljujem/fiskalizujem u novom modelu?

Obveznik fiskalizacije je u obavezi da od 1.oktobra 2021. godine putem portala Poreske uprave ePorezi prijavi podatke o svojim poslovnim prostorima, odnosno poslovnim prostorijama. Od 1. novembra putem elektronskog servisa za fiskalizaciju, kojem se pristupa direktno sa portala ePorezi, autorizovane osobe obveznika fiskalizacije traže izradu bezbednosnih elemenata za određeni PIB i određeni poslovni prostor/poslovnu prostoriju koji su prijavili. Autorizovana osoba takođe može da naznači ime, prezime i broj lične karte ili pasoša osobe koju ovlašćuje za preuzimanje bezbednosnih elemenata. Prijava se automatski odobrava, ali u određenim slučajevima neophodno je da ga pregleda i odobri službenik za uvođenje obveznika u fiskalizaciju. Važno je da obveznik naruči bezbednosni element kada je spreman za eFiskalizaciju, odnosno kada zna koji fiskalni uređaj će koristiti. Neophodan je najviše jedan bezbednosni element po fiskalnom uređaju. U trenutku prijave, važno je da obveznik napomene da li želi karticu na kojoj se nalazi bezbednosni element u punoj veličini ili perforiranu, što zavisi od toga kakav ima fiskalni uređaj. Nakon preuzimanja bezbednosnog elementa, i povezivanja sa elektronskim fiskalnim uređajem, završava se proces eFiskalizacije.

4. Koji fiskalni uređaj da izaberem?

U skladu sa usvojenim zakonom, podzakonskim aktima i tehničkim uputstvom, poreski obveznici imaju na raspolaganju širok dijapazon mogućih uređaja. U skladu sa svojim poslovnim potrebama, poreski obeznik se može opredeliti kako za hardverski fiskalni uređaj - kasa, tablet, mobilni telefon, tako i za kombinaciju hardverskih i softverskih komponenti uređaja.

Poreski obveznici sa malom frekvencijom izdavanja fiskalnih računa po danu, se mogu opredeliti za jednostavno rešenje koje podrazumeva tablet, u koji će biti ubačen softverski procesor fiskalnih računa u skladu sa tehničkim uputstvom, karticu koja predstavlja bezbednosni element, a pored toga i običan ili termalni štampač.

Napominjemo da obveznik fiskalizacije može da koristi postojeći fiskalni uređaj, ukoliko on ispunjava tehničke uslove, kao i štampač, ali da je neophodno da ima novi softverski procesor koji će biti ubačen u uređaj, kao i karticu sa bezbednosnim elementom, koju izdaje Poreska uprava. Ukoliko obveznik nabavi potpuno novi uređaj, u kome se već nalazi softverski procesor, onda mu je neophodna još samo kartica sa bezbednosnim elementom.

5. Da li ću imati troškove pri prelasku na novi model fiskalizacije?

Ne, država će u potpunosti preuzeti troškove obveznika fiskalizacije.

Svi zainteresovani mogu da se prijave preko portala Poreske uprave ePorezi, u periodu od 15. oktobra 2021. godini do 31. januara 2022. godine.

Obveznik fiskalizacije za finansijsku podršku može da se prijavi samo jednom  tokom trajanja Javnog poziva, koji je objavljen na sajtu Ministartva privrede, te je neophodno da pre apliciranja izvrši prijavu svojih poslovnih prostora, odnosno poslovnih prostorija što može da učini preko portala ePorezi.

Postojeći obveznici fiskalizacije mogu da po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji dobiju finansijsku podršku u iznosu od 100 evra, kao i po svakoj prijavljenoj aktivnoj fiskalizovanoj fiskalnoj kasi u iznosu od 100 evra. Novi obveznici fiskalizacije mogu da dobiju finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji u iznosu od 100 evra, kao i za jedan elektronski fiskalni uređaj u iznosu od 100 evra po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji. Obveznici koji nisu evidentirani u sistem PDV-a finansijsku podršku ostvaruju u iznosu uvećanom za 20%.

6. Da li je neophodno defiskalizovati stari fiskalni uređaj?

Defiskalizacija starih fiskalnih uređaja neće biti neophodna. Defiskalizacija će biti automatski izvršena povezivanjem novih fiskalnih uređaja sa serverom u Poreskoj upravi.

7. Koji su benefiti novog modela fiskalizacije?

Novi model fiskalizacije će rezultirati smanjenju operativnih troškova poreskih obveznika, ukinuće nepotrebno administriranje, i samim tim stvoriti bolji poslovni ambijent. Troškovi će biti smanjeni u delu izdataka za GPRS prenos podataka dnevnog izveštaja, štampanje kontrolnih traka za fiskalne račune, čuvanje kontrolnih traka, ukidanja obaveznog godišnjeg servisa fiskalnih uređaja, postupak fiskalizacije/defiskalizacije fiskalnih uređaja, itd. Takođe, novi model fiskalizacije doprineće smanjenju sive ekonomije i smanjiće mogućnost zloupotrebe, što znači više novca u budžetu za izgradnju auto-puteva, bolnica, škola, vrtića.

OBVEZNIK FISKALIZACIJE

1. Ko je obveznik fiskalizacije?

Obveznik fiskalizacije je prema Zakonu o fiskalizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 153/20 i i 96/2021) svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i svaki obveznik poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, koji vrši promet na malo.

Promet na malo je svaki izvršen promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja - automata.

Obveznik fiskalizacije je u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet na malo i to nezavisno od načina plaćanja (gotovinom, instant transferom odobrenja, čekom, platnom karticom, na drugi bezgotovinski način i sl.), uključujući i primljene avanse za budući promet na malo, preko elektronskog fiskalnog uređaja.

Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja („Službeni glasnik RS“ broj 32/21 i 117/2021) određene su delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidnetiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja.

2. Poslujem više godina kao preduzetnik paušalac sa šifrom delatnosti 6202 (konsalting u IT) i radim isključivo sa firmama. Nikada nisam imao, niti ću imati promet na malo tj. poslovanje sa fizičkim licima. Da li sam u obavezi da nabavljam opremu po novom zakonu?

Obveznik fiskalizacije je prema Zakonu o fiskalizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 153/20 i i 96/2021) svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i svaki obveznik poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, koji vrši promet na malo. Takođe, obveznik fiskalizacije dužan je da u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izda fiskalni račun korišćenjem elektronskog fiskalnog uređaja. Promet na malo je svaki izvršen promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja - automata. Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja, koja je u primeni od 1.1.2022.godine, navedene su delatnosti na koje se ne odnosi obaveza evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja. S obzirom da šifra delatnosti 6202 nije izuzeta od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja Zakonom o fiskalizaciji, kao ni navedenom Uredbom, promet koji privredni subjekt ostvari pružanjem usluga fizičkim licima dužan je da evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja. Shodno navedenom, promet koji privredni subjekt ostvari pružanjem usluga pravnim licima i preduzetnicima u okviru delatnosti koju obavlja (osim maloprodaje) nije dužan da evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja.

3. Da li je obveznik sa šifrom delatnosti 41.20 – izgradnja stambenih i nestambenih objekata prilikom prodaje stanova fizičkim licima dužan da izdaje fiskalne račune ?

Obveznik koji je upisan u odgovarajući registar i koji obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužan je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase. Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase navedene su delatnosti na koje se ne odnosi obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Pomenuta Uredba se može naći na sajtu Poreske uprave u delu Fiskalne kase/Uredbe. S obzirom da šifra 41.20 nije izuzeta od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase Zakonom o fiskalnim kasama, kao ni navedenom Uredbom, promet koji privredni subjekt ostvari pružanjem usluga fizičkim licima dužan je da evidentira preko fiskalne kase. Takođe, upućujemo na mišljenje Ministarstva finansija koje se odnosi na evidentiranje prometa preko fiskalne kase koji ostvari privredni subjekt koji se bavi izgradnjom i prodajom stanova fizičkim licima, broj 430-00-00301/2007-04 od 26/11/2007. godine čiji deo citiramo: „ Prema tome, s obzirom da prodaja stanova i lokala fizičkim licima, ne spada u delatnosti koje su izuzete od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase navedenim članom Zakona, kao i navedenom Uredbom, promet koji ostvari privredni subjekt prometom dobara, u konkretnom slučaju stanova i lokala fizičkim licima, dužan je da evidentira preko fiskalne kase.“

4. Ako obavljam delatnost koja jeste oslobođena od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase, ali istovremeno obavljam i delatnost koja nije oslobođena, da li moram da imam elektronski fiskalni uređaj?

Obveznik fiskalizacije koji obavlja delatnosti oslobođene od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja u skladu sa Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja („Službeni glasnik RS“ broj 32/21 i 117/2021), a istovremeno obavlja i delatnosti koje nisu izuzete, odnosno oslobođene od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja, dužan je da svaki pojedinačni promet na malo kod obavljanja delatnosti koje nisu obuhvaćene Uredbom, evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja.

5. Da li prodaja preko automata šifra delatnosti 47.99 treba da se fiskalizuje? Probali smo prema korisničkom upustvu da se prijavimo i stalno izbacuje sistemska greška.

Izdavanje fiskalnih računa će biti obaveza svih obveznika fiskalizacije koji vrše promet na malo, izuzev obveznika koji obavljaju delatnosti navedene Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja („Službeni glasnik RS“ broj 32/21 i 117/2021).

Šifra delatnosti 47.99 – ostala trgovina na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca – prodaja preko putujućih prodavaca – ulična prodaja sladoleda, lozova, kokica i štampe – kolporteri -  u skladu sa Uredbom, oslobođena je obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja. Ukoliko, u skladu sa Uredbom, obavljate neku od navedenih delatnosti u okviru šifre delatnosti 47.99, u tom slučaju nemate obavezu evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja.

6. Da li autoškola za obuku vozača, sa šifrom delatnosti 8553 - delatnosti škola za vozače po novom Zakonu o fiskalizaciji mora da ima fiskalnu kasu?

Izdavanje fiskalnih računa će biti obaveza svih obveznika fiskalizacije koji vrše promet na malo, izuzev obveznika koji obavljaju delatnosti navedene Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja („Službeni glasnik RS“ broj 32/21 i 117/21).

U skladu sa Uredbom, grupa delatnosti sa šifrom 85 - obrazovanje, oslobođena je evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja, osim delatnosti iz grane 85.5 - Ostalo obrazovanje.

Imajući u vidu da u okviru grane 85.5 – ostalo obrazovanje, koja nije oslobođena evidentiranja prometa preko fiskalnog uređaja, spada i šifra delatnosti 85.53 - Delatnost škola za vozače, u obavezi ste da svaki pojedinačno ostvareni promet na malo evidentirate u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji („Službeni glasnik RS“ broj 153/20, 96/21).

PRIJAVA POSLOVNIH PROSTORA/PROSTORIJA

1. Gde da prijavim ili ažuriram podatke o poslovnim prostorima?

Obveznik fiskalizacije dužan je da, pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa, Poreskoj upravi elektronskim putem dostavi podatke o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama u kojima će koristiti elektronski fiskalni uređaj, i to za svaki poslovni prostor i poslovnu prostoriju odvojeno, radi generisanja jedinstvene oznake poslovnog prostora. Prijava za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora dostavlja se elektronskim putem preko portala Poreske uprave i sadrži sledeće podatke: - PIB poreskog obveznika; - Naziv, odnosno ime i prezime obveznika fiskalizacije; - Naziv poslovnog prostora i poslovne prostorije; - Tip poslovnog prostora i poslovne prostorije; - Geolokaciju poslovnog prostora i poslovne prostorije (prostorne koordinate); - Adresu poslovnog prostora i poslovne prostorije; - Vrste delatnosti koje se obavljaju u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji; - Datum početka obavljanja delatnosti u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji za koju je podneta prijava; - Datum privremenog zatvaranja/otvaranja poslovnog prostora i poslovne prostorije; - Datum prestanka obavljanja delatnosti u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji; - Kvadraturu poslovnog prostora i poslovne prostorije; - Status poslovnog prostora i poslovne prostorije (aktivan/neaktivan). U slučaju promene podataka po pojedinačnom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, a naročito ako delatnost prestane da se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji ili dođe do promene delatnosti koja se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, obveznik fiskalizacije dužan je da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata pre nastanka promene. Izuzetno, u slučaju promene podataka do kojih je došlo usled okolnosti koje ne zavise od volje obveznika fiskalizacije, obveznik fiskalizacije je dužan da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata po nastanku promene.

2. Prilikom popunjavanja prijave PGJO o dostavljanju podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama koji tip "vrste prijave" biramo, s obzirom da imamo tri prodajna mesta u kojima postoji fiskalna kasa, a ostala četiri koja ćemo imati su nova prodajna mesta i za njih pretpostavljamo da koristimo prvu opciju-upis u registar. Koji tip vrste prijave izabrati za već postojeća prodajna mesta?

U prijavi PGJO (Prijava sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije) iz padajućeg menija "Vrsta prijave" moguće je izabrati jednu od tri opcije:

1. Upis u registar

- koristi se za prvo prijavljivanje poslovnog prostora i poslovne prostorije,

2. Brisanje iz registra

- koristi se za trajnu odjavu poslovnog prostora i poslovne prostorije

3. Promena podataka iz registra

- koristi se za privremenu odjavu poslovnog prostora i poslovne prostorije ili izmenu prethodno prijavljenih podataka.

Bez obzira što u nekim poslovnim prostorima već obavljate delatnost, prilikom prvog prijavljivanja tih prostora i prostorija u Registar poslovnih prostora, bira se opcija 1. Upis u registar, isto kao i za nove poslovne prostore u kojima tek planirate da započnete obavljanje delatnosti.

3. Mi smo knjigovodstvena agencija, imamo kao klijenta auto kuću koja se bavi prodajom polovnih automobila. Do 2018. godine firma je bila na adresi registracije iz APR i tu je bila fiskalna kasa. Godine 2018. uzet je u zakup plac za izlaganje i prodaju vozila i fiskalna kasa je preneta tu i u kasi je izmenjena adresa. Firma je i dalje ostala na staroj adresi, a mi smo u poreskoj prijavi PEP-IPJ prijavili izdvojenu poslovnu jedinicu-pomenuti plac u zakupu na koji takođe uredno plaćamo porez na isplaćene zakupe. Naše pitanje je šta mi prijavljujemo u prijavi PGJO, samo izdvojenu jedinicu na kojoj se nalazi fiskalna kasa, ili i sedište firme i izdvojenu poslovnu jedinicu, i kako ih kategorišemo u tipu poslovnog prostora, da li oba kao fiksne?

Obveznik fiskalizacije dužan je da prijavi svaki poslovni prostor, odnosno poslovnu prostoriju u kojoj će koristiti elektronski fiskalni uređaj.

Svaki poslovni prostor, odnosno poslovna prostorija, u kojoj se vrši promet na malo, mora biti pojedinačno prijavljen preko portala ePorezi, kako bi obveznik mogao da dobije jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i poslovne prostorije, koja će se koristiti u elektronskom fiskalnom uređaju.

U prijavi PGJO treba da prijavite poslovni prostor/ prostoriju u kojoj će se nalaziti elektronski fiskalni uređaj (ukoliko vršite promet na malo samo na placu koji ste uzeli u zakup, onda prijvljujete samo tu lokaciju).

U skladu sa  Pravilnikom o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o načinu generisanja oznake poslovnog prostora („Službeni glasnik RS“ broj 31/21, 93/21 ) u prijavi PGJO kao tip poslovnog prostora unesi se podatak da se radi o  Fiksnom poslovnom prostoru, i u tom slučaju potrebno je uneti podatke o adresi tog poslovnog prostora (a ne podatak o adresi sedišta poreskog obveznika).

4. Prilikom popunjavanja prijave PGJO nailazim na nedoumicu za polje TIP POSLOVNOG PROSTORA od ponuđenih gde svrstati delatnosti koje rade na terenu npr. hidroizolateri, vodoinstalateri...

Kao podatak o tipu poslovnog prostora i poslovne prostorije u prijavi PGJO, obveznik fiskalizacije u slučaju obavljanja delatnosti na prenosivim prodajnim objektima, pokretnim sredstvima ili na terenu, u polju TIP POSLOVNOG PROSTORA treba da unese da se radi o POKRETNOM prostoru, u skladu sa Pravilnikom o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o načinu generisanja oznake poslovnog prostora („Službeni glasnik RS“ broj 31/21, 93/21 ).

5. Radim PGJO prijavu za terensku kasu i sistem mi traži da obavezno unesem kvadraturu, zanima me šta unosim kvadraturu sedišta? Ja sam probala da unesem nulu i ne dozvoljava mi, sa jedinicom prolazi, ali nisam sigurna da li smem tako?

U skladu sa Pravilnikom o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o načinu generisanja oznake poslovnog prostora („Službeni glasnik RS“ broj 31/21, 93/21 ), prilikom popunjavanja prijave PGJO unosite kao tip poslovnog prostora POKRETNI, u slučaju obavljanja delatnosti na prenosivim prodajnim objektima, pokretnim sredstvima ili na terenu.

Kada se radi o pokretnom poslovnom prostoru/prostoriji, izborom ovog tipa, adresni podaci će biti automatski popunjeni sedištem poreskog obveznika, dok se ostali podaci popunjavaju ručnim unosom – u polje "Dodatno" je potrebno uneti jedinstvenu oznaku poslovnog prostora (npr. registarska oznaka vozila i sl.).

Polje 2.11 Kvadratura se popunjava brojčanim podatkom o površini poslovnog prostora (u m2).

U prijavi PGJO potrebno je da kao podataka o kvadraturi sedišta unesete stvarnu kvadraturu u m2.

6. Kako da popunim polje naziv poslovnog prostora u prijavi PGJO ? U pitanju je frizerski salon koji je registrovan u APR-u i sadrži ime i prezime preduzetnika, opis delatnosti i naziv a to je više od 50 znakova. Može li samo da se upise Objekat ili frizerski salon br.1 ?

U nazivu poslovnog prostora i poslovne prostorije (polje 2.1) potrebno je uneti ISKLjUČIVO NAZIV prijavljenog maloprodajnog objekta u kome će biti instaliran elektronski fiskalni uređaj i nema potrebe ponavaljati naziv, odnosno ime i prezime obveznika fiskalizacije, osim ako to nije i naziv poslovnog prostora i poslovne prostorije. Takođe se u ovo polje ne unosi adresa, tip objekta ili naziv delatnosti.

Podatak o nazivu poslovnog prostora i poslovne prostorije sastoji se od Jedinstvene oznake koju dodeljuje Poreska uprava i: NAZIVA poslovnog prostora i poslovne prostorije.

Podatak o NAZIVU poslovnog prostora i poslovne prostorije će biti upisan u bezbednosni element i ne može se samostalno menjati, bez promene bezbednosnog elementa.

Na sajtu Poreske uprave možete pronaći objašenje sa primerom, na linku 

7. Naša firma se bavi proizvodnjom robe široke potrošnje. U okviru prostorija naše firme, na adresi sedišta imamo i registrovanu maloprodaju, radi prodaje naših proizvoda direktno fizičkim licima. Takođe, nudimo i mogućnost naručivanja naših proizvoda putem interneta, tj internet trgovinu. Da li prilikom prijave poslovnog prostora u skladu sa novim zakonom o fiskalizaciji moramo izvršiti dve prijave, pri čemu prvi put za tip objekta biramo fiksni objekat, a drugi put biramo daljinska trgovina? I da li u tom slučaju moramo imati dva fiskalna uređaja?

U skladu sa Pravilnikom o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o načinu generisanja oznake poslovnog prostora („Službeni glasnik RS“ broj 31/21, 93/21 ) i Korisničkim uputstvom za dostavljanje podataka i generisanje jedinstvene oznake o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama elektronskim putem, kada je u istoj poslovnoj prostoriji i maloprodaja (prodaja direktno fizičkim licima) i internet prodaja, možete evidentirati sav ostvareni promet preko jednog elektronskog fiskalnog uređaja, i u tom slučaju prijavljuje se 1 poslovni prostor/prostorija.

8. Molim Vas za odgovor na koji način se podaci unose u obrazac PGJO (Prijava sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije) u deo 2. Podaci o poslovnom prostoru za lice koje ima registrovanu adresu u APR na sledeći način: *"Ulica, broj i slovo: Hajduk Veljkova 11, lokal OB-60"*? Nije moguće uneti slovne oznake u poljima predviđenim za ulaz, sprat i oznaku stana u obrascu PGJO.

Unos podataka o adresi poslovnog prostora u prijavi PGJO moguće je izborom iz predefinasanog adresnog registra do nivoa kućnog broja (polja 2.3 – 2.6 koriste padajući meni); polja 2.7 – 2.9 mogu se popuniti ručnim unosom ukoliko je potrebno.

* Ukoliko su podaci o adresi izabrani iz adresnog registra (korišćenjem padajućeg menija) podaci o geografskoj širini i dužini će biti automatski popunjeni.

* Ukoliko podaci o adresi nisu dostupni putem adresnog registra, potrebno je označiti/čekirati polje "Slobodan unos" i ručno popuniti podatke u poljimlj 2.5 "Naziv ulice" i 2.6 "Kućni broj".

Na sajtu Poreske uprave možete pogledati KORISNIČKO UPUTSTVO za dostavljanje podataka i generisanje jedinstvene oznake o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama elektronskim putem, putem linka

9. Prilikom popunjavanja prijave PGJO desila se greška u popunjavanju, u koloni - šifra delatnosti. Upisana je šifra 4520 - popravka i održavanje motornih vozila, a trebalo je upisati šifru delatnosti 9602 - delatnost frizerskih i kozmetičkih salona. Molim Vas da nam ispravite grešku.

Promena podataka poslovnog prostora i poslovne prostorije u registru vrši se izborom "Tekstualnog unosa", a zatim se u okviru sekcije "Podaci o podnosiocu" u polju 1.1 "Vrsta prijave" izabere opcija 3 Promena podataka u registru i popune se ostali podaci u formi. Nakon toga treba kliknuti na dugme "Sačuvaj". Klikom na „Unos poslovnog prostora“ pristupa se formi "Poslovni prostor", a zatim se iz padajućeg menija u polju "Jedinstveni id" bira oznaka poslovnog prostora kod kojeg se vrši promena podataka u registru. U okviru ove forme moguće je izmeniti podatke u poljima 2.10 Šifra delatnosti koja se obavlja u poslovnom prostoru/prostoriji, 2.11 "Kvadratura" i "Dodatno", kao i u poljima 2.12 Datum početka privremenog prestanka i 2.13 Datum završetka privremenog prestanka – u zavisnosti na šta se odnosi promena. Polje 2.14. "Datum nastanka promene" je obavezno polje.

Dalji postupak je identičan kao i kod podnošenja prijave – potrebno je kliknuti na dugme „Potpiši i podnesi“. Konačan status prijave je „Podneta“.

Upućujemo na Korisničko uputstvu za dostavljanje podataka i generisanje jedinstvene oznake o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama elektronskim putem koje se nalazi na sajtu Poreske uprave, www.purs.gov.rs u delu Fiskalizacija/eFiskalizacija/Korisnička uputstva.

10.  Kako u PGJO prijavi da izvršimo promenu adrese maloprodajnog objekta?

Kada se vrši promena adrese maloprodajnog objekta, potrebno je da podnesete prijavu PGJO - vrsta prijave 1, sa novom adresom i nakon 24 sata da podnesete zahtev za izdavanje novog bezbednosnog elementa. Kada preuzmete bezbednosni element potrebno je da izvršiti brisanje stare PGJO prijave i opoziv starog bezbednosnog elementa. 

Sve u vezi popunjavanja PGJO prijave možete pronaći u Korisničkom uputstvu za dostavljanje podataka i generisanje jedinstvene oznake o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama elektronskim putem koje se nalazi na sajtu Poreske uprave, www.purs.gov.rs, u delu eFiskalizacija / Korisnička uputstva.

PROCESOR FISKALNIH RAČUNA

1. Šta je procesor fiskalnih računa?

Procesor fiskalnih račun (PFR), je element elektronskog fiskalnog uređaja, koji može biti hardverski i/ili softverski prema konstrukciji, a prema lokaciji na kojoj funkcioniše može biti :

- lokalni procesor fiskalnih računa (L-PFR) ako je na lokaciji izdavanja računa (u okviru kog imamo i razvojni L-PFR); ili

- virtualni (V-PFR) ako je u mreži Poreske uprave.

Obveznik fiskalizacije, koji se opredeli za korišćenje elektronskog fiskalnog uređaja koji koristi procesor fiskalnih računa u Sistemu za upravljanje fiskalizacijom (u mreži Poreske uprave) i koji omogućava izdavanje fiskalnih računa isključivo kroz stalnu internet vezu u realnom vremenu, dužan je da u svakom svom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, obezbedi nesmetan rad i najmanje jedan elektronski fiskalni uređaj koji koristi sopstveni procesor fiskalnih računa (LPFR) i koji omogućava izdavanje fiskalnih računa čak i u slučaju privremenog ili trajnog prekida internet veze.

2. Kada treba da koristim virtuelni PFR?

Virtuelni PFR je softver koji se nalazi na serveru Poreske uprave i koji je besplatan za korišćenje. Poreski obveznik ima mogućnost da koristi virtuelni PFR samostalno isključivo u onlajn prodaji, dok u maloprodaji u objektu ima mogućnost da koristi virtuelni PFR uz obavezu da ima minimalno jedan LPFR po prodajnom objektu. Za virtuelni PFR bezbednosni element je fajl koji se dobija preko portala Poreske uprave ePorezi i koji je jedinstven za svaki virtuelni PFR.

3. Da li mogu da izdajem račune i prilikom prekida internet veze?

Da, račune je moguće izdavati i kada postoji prekid internet veze. U skladu sa usvojenim zakonom, izuzev u slučaju onlajn prodaje, poreski obveznici su u obavezi da imaju lokalni procesor fiskalnih računa koji će beležiti i potpisivati sve obavljene transakcije do momenta ponovnog uspostavljanja internet veze. Na taj način, predviđena je obaveza čuvanja podataka u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja do momenta prenosa podataka Poreskoj upravi.

BEZBEDNOSNI ELEMENT

1. Šta je bezbednosni element, da li moram to da imam?

Bezbednosni element je hardvarski ili softverski element koji Poreska uprava izdaje obvezniku fiskalizacije. Obveznik fiskalizacije mora imati bezbednosni element jer je dužan da koristi bezbednosni element za potpisivanje fiskalnih računa za potrebe sprovođenja postupka fiskalizacije i potvrde identiteta prilikom razmene podataka i informacija sa Poreskom upravom. Račun koji je izdat bez korišćenja bezbednosnog elementa ne može se smatrati fiskalnim računom. Bezbednosni element sadrži elektronski sertifikat koji služi da reprodukuje digitalni potpis obveznika fiskalizacije prilikom izdavanja svakog fiskalnog računa, kao i da reprodukuje zaštićenu lozinku obveznika prilikom povezivanja sa Sistemom za upravljanje fiskalizacijom (SUF). Bezbednosni element je personalizovan za obveznika fiskalizacije, za konkretan poslovni prostor i poslovnu prostoriju. Neovlašćeno lice ne može koristiti bezbednosni element, u drugom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, tj. u okviru neodgovarajućeg elektronskog fiskalnog uređaja.

2. Kako da nabavim bezbednosni element?

Od 01. novembra 2021. godine, autorizovane osobe obveznika fiskalizacije se prijavljuju na portal ePorezi pomoću kvalifikovanog sertifikata, biraju PIB obveznika za kojeg žele da vide pozivnu poruku za dalji postupak fiskalizacije i  direktno sa portala ePorezi se prijavljuju na elektronski servis za fiskalizaciju (ESF).

Preko elektronskog servisa za fiskalizaciju, autorizovane osobe traže izradu bezbednosnih elemenata za određeni PIB i određeni poslovni prostor/poslovnu prostoriju koji su prijavili. Autorizovana osoba takođe može da naznači ime, prezime i broj lične karte ili pasoša osobe koju ovlašćuje za preuzimanje bezbednosnih elemenata. Prijava se automatski odobrava, ali u određenim slučajevima neophodno je da ga pregleda i odobri službenik za uvođenje obveznika u fiskalizaciju. Važno je da obveznik naruči bezbednosni element kada je spreman za efiskalizaciju, odnosno kada zna koji fiskalni uređaj će koristiti.Bezbednosni elementi u vidu pametne kartice se personalizuju i autorizovana osoba u svoje poresko sanduče dobija obaveštenje  o preuzimanju bezbednosnog elementa. Bezbednosni element se preuzima na šalteru „Vaš poreznik“ u nadležnoj filijali Poreske uprave, osim za obveznike CVPO koji bezbednosni element preuzimaju u Centru za velike poreske obveznike. Prilikom preuzimanja bezbednosnog elementa/ bezbednosnih elemenata autorizovanoj osobi poreskog obveznika lično se uručuje i potvrda/ potvrde o preuzimanju. Ukoliko je bezbednosni element u vidu fajla, on se automatski šalje u poresko sanduče gde će obveznik imati instrukcije za njegovo preuzimanje.

3. Da li bezbednosni element ima neki rok trajanja?

Bezbednosni element sadrži elektronski sertifikat koji služi da reprodukuje digitalni potpis obveznika fiskalizacije prilikom izdavanja svakog fiskalnog računa, kao i da reprodukuje zaštićenu lozinku obveznika prilikom povezivanja sa Sistemom za upravljanje fiskalizacijom (SUF). Elektronski sertifikat je vremenski ograničen, i to sa rokom trajanja od najmanje godinu dana, a najviše 4 godine. Nakon isteka roka trajanja elektronskog sertifikata, bezbednosni element se više ne može koristiti. Prijava za izdavanje novog bezbednosnog elementa može se podneti u roku od 30 dana pre isteka roka važenja važećeg bezbednosnog elementa.

4. Šta da radim ako izgubim ili oštetim bezbednosni element?

Obveznik fiskalizacije je dužan da u slučaju krađe, oštećenja ili uništenja bezbednosnog elementa usled više sile (poplave, požar i sl.) ili usled drugih okolnosti, u roku od 3 dana od nastanka tih okolnosti obavesti Poresku upravu radi deaktivacije. Obaveštenje se vrši elektronskim putem preko portala Poreske uprave.

5. Kako postupiti ukoliko se blokira bezbednosni element?

Elektronski servisi za fiskalizaciju – ESF, nude mogućnost da zahtevate opoziv sertifikata na bezbednosnom elementu. Možete koristiti ovu opciju ako se dogodi jedan od sledećih scenarija:

• zaboravili ste PIN (za pametnu karticu) ili PAK (za PFX datoteku),

• Vaš sertifikat se blokirao zbog previše pogrešnih PIN unosa,

• izgubili ste pametnu karticu ili Vam je ukradena,

• sumnjate da je privatnost Vaše PFX datoteke ugrožena ili da je zaposleni zloupotrebljavaju,

• zatvarate preduzeće ili neki od poslovnih prostora.

Da biste podneli zahtev, potrebno je da otvorite stranicu sa detaljima o poslovnom prostoru za koji želite da zatražite opoziv sertifikata.

Otvoriće se nova stranica na kojoj će biti prikazani različiti detalji poslovnog prostora, uključujući spisak izdatih sertifikata za ovaj prostor (odeljak Lista JID-ova). Pronađite sertifikat koji želite da opozovete i kliknite na Zahtevaj opoziv (svaki sertifikat je identifikovan jedinstvenim JID-om).

Pojaviće se okvir za potvrdu u kome možete navesti razlog za podnošenje zahteva za opoziv. Kada završite, samo se klikne Potvrdi. Privremena potvrdna poruka će se pojaviti na vrhu ekrana. Kada osvežite stranicu, videćete još jednu potvrdu Zahtev za opoziv je poslat u koloni Akcije.

Vaš zahtev će biti prosleđen Poreskoj upravi gde će biti odobren ili odbijen. Ako službenici Poreske uprave odobre Vaš zahtev, dobićete potvrdu u poresko sanduče na portalu ePorezi. Takođe, status sertifikata će se promeniti u Opozvan.

IZGLED, SADRŽINA I VRSTA FISKALNOG RAČUNA

1. Koje podatke mora da sadrži fiskalni račun?

Fiskalni račun obavezno sadrži sledeće podatke: 1) vrstu računa (promet ili avans); 2) tip transakcije (prodaja ili refundacija); 3) naziv obveznika fiskalizacije i jedinstvenu oznaku poslovnog prostora; 4) poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika fiskalizacije; 5) PIB pravnog lica, odnosno obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, ako je korisnik isporučenih dobara i pruženih usluga, odnosno dobara i usluga koje će biti isporučene ili pružene u slučaju primljenih avansa, pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana; 6) naziv, šifru ukoliko je obveznik fiskalizacije koristi za označavanje dobra, odnosno usluge, količinu, jedinicu mere, cenu po jedinici mere, oznaku poreske stope i vrednost evidentiranog prometa dobra, odnosno usluge; 7) specifikaciju poreskih stopa; 8) iznos poreza po poreskim stopama; 9) ukupan iznos poreza; 10) vrednost prometa po poreskim stopama; 11) ukupnu vrednost evidentiranog prometa, ukupan iznos za uplatu (uz napomenu ako je plaćanje izvršeno putem avansa), način plaćanja (gotovinom, instant transferom odobrenja, čekom, platnom karticom, na drugi bezgotovinski način i sl.), uplaćen iznos i iznos razlike za povraćaj kupcu dobara, odnosno korisniku usluga; 12) dan, mesec, godinu, sat, minut i sekund sačinjavanja fiskalnog računa; 13) jedinstveni redni broj fiskalnog računa; 14) jedinstveni redni broj fiskalnog računa po vrsti računa i tipu transakcije; 15) Dvodimenzionalni bar-kôd (eng. QR - Quick Response) za verifikaciju koji sadrži sve elemente elektronskog potpisa kada se štampa fiskalni račun ili hiperlink za verifikaciju kada se fiskalni račun izdaje u elektronskoj formi; 16) poziv na broj drugog fiskalnog računa, odnosno drugog relevantnog dokumenta, ukoliko postoji potreba.

2. Da li mogu da na fiskalni račun stavim i neke reklamne poruke?

Fiskalni račun može sadržati reklamne poruke u skladu sa zakonom. Na fiskalnom računu mogu da se iskazuju i brojevi telefona, i drugi podaci u tekstualnom formatu koji su značajni obvezniku fiskalizacije i/ili kupcu dobara, odnosno korisniku usluga. Ovi podaci (reklamne poruke, brojevi telefona...) ne smeju biti prikazani istim fontom kao i ostali podaci na fiskalnom računu - veličina fonta mora biti manja od teksta ostalih podataka na fiskalnom računu.

3. Da li pri svakom prometu moram da izdam i predračun?

Predračun je fiskalni dokumet koji se izdaje pre ostvarenog prometa na malo i pre primljenog avansa za budući promet na malo. Svrha predračuna je da obavesti kupca dobara, odnosno korisnika usliuga o podacima od značaja za budući promet na malo, tj. budući primljeni avans za promet na malo. Predračun ne sme da ima karakteristike prodajnog računa i ne utiče na poresku obavezu.

4. Da li na fiskalnom računu moram da upišem i PIB kupca ako je on pravno lice?

Svaka vrsta računa (promet ili avans) i tip transakcije (prodaja ili refundacija) podržava i izdavanje fiskalnih računa pravnim licima. U tom slučaju se na računu obavezno upisuje PIB kupca.

5. Ukoliko kupac isporučenu robu ili usluge plaća koristeći više od jednog načina plaćanja (npr. deo gotovinom, a deo čekom) da li to mora da se iskaže na fiskalnom računu?

Preko elektronskog fiskalnog uređaja, u okviru podataka o načinu plaćanja, na fiskalnom računu se navodi jedan od sledećih podataka, zavisno od sredstva plaćanja kojim kupac, odnosno korisnik usluga plaća isporučena dobra i li pružene usluge: 1. „gotovina“, 2. „instant plaćanje“, 3. „platna kartica“, 4. „ček“, 5. „prenos na račun“, 6. „vaučer“, 7. „drugo bezgotovinsko plaćanje“. U slučaju da kupac, odnosno korisnik usluga, plaća isporučena dobra ili pružene usluge, koristeći više od jednog načina plaćanja, obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, u okviru podataka o načinu plaćanja, na fiskalnom računu može navesti i više podataka o načinu plaćanja, pri čemu je u obavezi da iskaže i plaćene iznose podeljene po pojedinačnim načinima plaćanja.

6. Koliko dugo se može vršiti provera fiskalnih računa preko sistema za proveru?

Provera fiskalnog računa preko sistema za proveru je moguća 10 godina nakon datuma izdavanja fiskalnog računa. Proveru je moguće sprovesti više od jednom i na više od jednog načina. Za proveru fiskalnog računa neophodna je internet veza i odgovarajući uređaj koji omogućava skeniranje QR koda i/ili pristupanje hiperlinku.

7. Kada kupac dođe da kupi televizor na 5 rata, da li se za svaku ratu posebno kupcu izdaje po jedan fiskalni račun (Koliko rata toliko računa)?

Obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, kao podatak o vrsti fiskalnog računa, na fiskalnom računu, navodi jedan od sledećih podataka: 1) promet; 2) avans. Računom za promet, smatra se fiskalni račun koji se izdaje radi evidentiranja ostvarenog prometa dobara i usluga na malo (u daljem tekstu: promet na malo). Računom za avans, smatra se fiskalni račun koji se izdaje radi evidentiranja primljenog avansa za budući promet na malo. Obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, kao podatak o tipu transakcije, na fiskalnom računu navodi jedan od sledećih podataka: 1) prodaja; 2) refundacija, odnosno poništavanje računa. Prodajom se smatra tip transakcije koji podrazumeva promet na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo. Obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, u okviru podatka o načinu plaćanja, na fiskalnom računu navodi jedan od sledećih podataka, zavisno od sredstva plaćanja kojim kupac, odnosno korisnik usluga plaća isporučena dobra, odnosno pružene usluge: 1) "gotovina" - ako se plaćanje vrši gotovim novcem (novčanicama i kovanim novcem); 2) "instant plaćanje" - ako se plaćanje vrši instant transferom odobrenja na prodajnom mestu"; 3) "platna kartica" - ako se plaćanje vrši platnom karticom; 4) "ček" - ako se plaćanje vrši čekom; 5) "prenos na račun" - ako se plaćanje vrši nalogom za uplatu ili nalogom za prenos; 6) "vaučer" - ako se plaćanje vrši vaučerom, novčanim bonovima, internim karticama ili sličnim sredstvom plaćanja; 7) "drugo bezgotovinsko plaćanje" - ako se plaćanje vrši bezgotovinski drugim sredstvom plaćanja koje se smatra dozvoljenim u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom. Obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, na fiskalnom računu iskazuje poziv na broj drugog fiskalnog računa, odnosno relevantnog dokumenta u slučajevima navedenim u čl. 11 Pravilnik o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja, pozivanju na broj drugog dokumenta i pojedinostima ostalih elemenata fiskalnog računa („Službeni glasnik RS“ br. 31/21, 99/21, 10/22), odnosno u slučaju izdavanja računa za promet na malo, u smislu člana 2. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika, u okviru koga je plaćanje izvršeno putem avansa, u celosti ili delimično, kada se iskazuje poziv na jedinstveni redni broj jednog ili više računa za avans, u smislu člana 2. stav 1. tačka 2) navedenog Pravilnika. Obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, na fiskalnom računu iskazuje poziv na broj drugog relevantnog dokumenta, u slučaju da pored fiskalnog računa kupcu dobara, odnosno korisniku usluga izdaje i drugi račun ili sličan dokument, a koji se ne smatra fiskalnim računom u smislu člana 5. stav 1. Zakona. Napominjemo da poreska obaveza nastaje u momentu prometa, odnosno u momentu izdavanja avansnog računa koji se izdaje za budući promet na malo (sam fiskalni račun, kao i poreska obaveza, ne može se deliti na rate).

8. Da li mogu da izdajem račune i prilikom prekida internet veze?

Da, račune je moguće izdavati i kada postoji prekid internet veze, što je i zakonska obaveza. U skladu sa zakonom, izuzev u slučaju onlajn prodaje, poreski obveznici su u obavezi da imaju najmanje jedan lokalni procesor fiskalnih računa po prodajnom objektu. On će beležiti i elektronski potpisivati sve obavljene transakcije do momenta ponovnog uspostavljanja internet veze.

9. Ako obavljam promet na malo isključivo putem interneta da li moram da izdajem fiskalni račun u papirnoj formi?

Obveznik fiskalizacije koji obavlja promet na malo isključivo putem interneta, fiskalni račun izdaje kupcu, odnosno korisniku usluga u elektronskoj formi. Kada se fiskalni račun izdaje u elektronskoj formi, obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, na fiskalnom računu iskazuje hiperlink za verifikaciju, kojem se može pristupiti preko svih uređaja koji imaju pristup internetu.

10. Molim Vas za odgovor na pitanje u vezi sa izdavanjem računa preko fiskalnog uređaja, a koji se izdaju diplomatskim i konzularnim predstavništvima (SNPDV i LNPDV). Da li takvi računi koji se izdaju preko fiskalnog uređaja trebaju da sadrže pdv koji se naknadno koriguje, ili se izdaju bez PDV? Ako se izdaju bez pdv-a, kako se to može tehnički sprovesti, s obzirom da svi artikli imaju stope 20% ili 10% pdva, a ne mogu se otvarati duple šifre za iste artikle?

U slučaju prodaje Diplomatsko-konzularnom predstavništvu (DKP) i međunarodnim organizacijama (MO), u fiskalni račun će se unositi PIB kada je kupac ambasada ili međunarodna organizacija za službene potrebe (SNPDV), kao i broj obrasca SNPDV- Službenog naloga za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara, bez pdv. Za kupovinu za lične potrebe (LNPDV) Diplomatsko-konzularnog predstavnika (DKP) i međunarodne organizacije (MO) predstavnika unosiće se ID diplomatske lične karte (LK) i broj obrasca LNPDV – Naloga za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara, bez pdv.

Fiskalni račun je moguće izdati sa stopom poreza 0 u slučaju kada je promet dobara i usluga oslobođen plaćanja PDV-a u skladu sa članom 24. Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Obveznici fiskalizacije će morati da svakom artiklu dodele oznaku poreske stope (opšta, posebna, oslobođeno).

11. Da li je baš u svim situacijama rada obavezno štampanje papirnog računa kada govorimo o tipu radnje koji je fiksni (stacionarna radnja)?

U skladu sa Pravilnikom o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja, pozivanju na broj drugog dokumenta i pojedinostima ostalih elemenata fiskalnog računa („Službeni glasnik RS“ broj 31/21, 99/21, 10/22) obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, fiskalni račun idaje kupcu dobara, odnosno korisniku usluga u štampanoj formi, a koja omogućava proveru fiskalnog računa, u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o fiskalizaciji.

Obveznik fiskalizacije može fiskalni račun  dostaviti elektronskim putem, isključivo uz saglasnost kupca dobara, odnosno korisnika usluge.

Izuzetno od navedenog, obveznik fiskalizacije koji obavlja promet na malo isključivo putem interneta, preko elektronskog fiskalnog uređaja, fiskalni račun izdaje kupcu dobara, odnosno korisniku usluga u elektronskoj formi, a koja omogućava proveru fiskalnog računa, u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona.

12. U slučaju kada je kupac proizvoda poljoprivredno gazdinstvo, na izdatom računu je potrebno da bude iskazan broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG). Budući da BPG nije predviđen u šifarniku identifikacije kupca, da li je u tom slučaju ispravno navesti JMBG (šifra 11) vlasnika poljoprivrednog gazdinstva? Ili je ipak neophodno pored fiskalnog računa odštampati i „gotovinski“ račun sa iskazanim BPG?

U e-fiskalizaciji račun sa identifikacijom kupca se smatra onim računom koji sadrži identitet kupca. U polje ”buyerId” tkz. PIB kupca, kasir upisuje jedinstveni identifikacioni broj koji može biti poreski ili bilo koje druge legitimacije prema ponuđenom šifrarniku.

U polje ”buyerCostCenterId” tkz Opciono polje kupca, kasir upisuje alfanumeričku oznaku dokumenta koji bliže određuje namenu za koju račun služi.

Šifrarnik se koristi unosom namenskog broja iz opisa i broja posle dvotačke.

U konkretnom slučaju u navedeno polje unosi se šifra 11: JMBG - domaće fizičko lice koje obavlja samostalnu delatnost identifikovano JMBG-om.

13. Poljoprivrednik kod prodavca nabavlja đubrivo i preparate za zaštitu bilja, a kasnije istom prodavcu isporučuje poljoprivredne proizvode. Na kraju sezone otkupa, sačinjava se kompenzacioni list kojim poljoprivrednik zatvara svoja dugovanja prema prodavcu. Da li u tom slučaju kao način plaćanja treba navesti drugo bezgotovinsko?

U skladu sa Pravilnikom o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja, pozivanju na broj drugog dokumenta i pojedinostima ostalih elemenata fiskalnog računa („Službeni glasnik RS“ broj 31/21, 99/21, 10/22) zavisno od sredstva plaćanja kojim kupac, odnosno korisnik usluga plaća isporučena dobra, odnosno pružene usluge, obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, u okviru podatka o načinu plaćanja navodi "drugo bezgotovinsko plaćanje" - ako se plaćanje vrši bezgotovinski drugim sredstvom plaćanja koje se smatra dozvoljenim u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom. U konkretnom slučaju možete navesti kao način plaćanja „drugo bezgotovinsko plaćanje“.

14. Kako će se evidentirati virmanska uplata koja je starija od izdavanja fiskalnog računa Avans Prodaja?

U slučajevima kada je kupac virmanski uplatio robu ili uslugu, a prodavac nije dobio evidentiranu uplatu na bankovnom računu istog tog dana, obveznik fiskalizacije dužan je sledećeg radnog dana izdati fiskalni račun Avans Prodaja (AP) koji sadrži datum uplate.

ESIR Vreme je obavezan podatak u slučaju da je obveznik fiskalizacije evidentirao uplatu avansa koja je bila ranije. ESIR može preimenovati ovo polje u Uplaćeno na dan ili slično.

15. Kako se kroz fiskalni uređaj evidntira vraćanje novca kupcu, prilikom vraćanja robe?

Povraćaj novca kupcu za već kupljenu robu ili uslugu, obveznik fiskalizacije evidentira izdavanjem fiskalnog računa Promet Refundacija (PR), pri čemu unosi:

  • Identifikaciju kupca (broj lične karte ili drugi dokument u skladu sa šifrarnikom za identifikacijom kupca)
  • Referencu na Promet Prodaje ili drugi referentni račun

Umesto Naloga za Ispravku, obveznik fiskalizacije posle PR izdaje KR (kopiju refundacije) na kome se kupac koji prima nazad novac svojeručno potpisuje.

Kopija Refundacije se izdaje odmah posle Prometa Refundacije i ostaje kasiru kao dokaz da je povraćaj novca izvršen kupcu.

16. Neki obveznici daju predračun fizičkim licima. Ako fizičko lice uplati celokupnu sumu računa preko banke ili pošte, ili gotovinom preko blagajne, da li se fizičkom licu isto izdaje Avansni račun ili se može odmah praviti Konačni račun? Ako se pravi konačni da li je onda referenca predračun ?

Ukoliko fizičko lice uplati celokupnu sumu iskazanu u predračunu, u momentu prometa može se izdati konačni račun Promet Prodaja.

Što se tiče referentnog broja ovaj podatak je obavezan samo u računima Kopija i Refundacija, kao i na računu Promet Prodaja ukoliko se nadovezuje na račun Avans Prodaja. U tom slučaju Ref. broj mora biti prikazan na računu i sadržati PFR broj originalnog računa na koji se poziva, u formatu JIDZahteva - JIDPotpisa - RedniBroj.

U svim ostalim slučajevima (npr. Promet Prodaja se poziva na Predračun Prodaje) ovo polje je opciono.

17. Kojoj tarifnoj grupi pripada roba obveznika koji nije u sistemu pdv-a?

Obveznik fiskalizacije koji nije upisan u registar obveznika za PDV označava dobra, odnosno usluge u bazi podataka fiskalnog uređaja, isključivo oznakom poreske stope "A".

Sistem za upravljanje fiskalizacijom definiše oznake za poreske stope koje se koriste, administrira prethodno definisane poreske stope, određuje datume za promenu poreskih stopa i primenjuje izmene poreskih stopa.

18. Pošto se u hotelijerstvu na računima prikazuju stavke sa tri poreske stope: smeštaj E 10%, doručak Đ 20% i boravišna taksa G 0%, kako bi trebalo da glasi avansni račun ako gost uplati avans od 30% za donji primer predračuna:

Predračun:

1. Smeštaj 5,000.00 Din (10%)

2. Doručak 200.00 Din (20%)

3. Boravišna taksa 160.00 Din (0%)

----------------------------------------

Ukupni iznos predračuna: 5,360.00 Din

Obveznik fiskalizacije izdaje Avansi račun u kojem se poziva na broj iz predračuna.

AR sadrži stavke koje se nalaze na predračunu umanjene za 70% u okviru kojih su uračunate propisane poreske stope PDV-a, s obzirom na napomenu da je gost uplatio avans od 30%.

19. Molim vas za pojašnjenje za situaciju kada se izdaje račun diplomatama ili stranim državljanima koji nemaju boravište u Srbiji.

Da li se tim kupcima izdaje normalan račun (promet prodaja) sa identifikacijom kupca? Identifikacija kupca se navodi prema klasifikaciji iz Tehničkog uputstva, v1.7?

U slučaju prodaje diplomatsko konzularnom predstavništvu (DKP) i međunarodnoj organizaciji (MO), u fiskalni račun Promet Prodaja (PP) će se unositi PIB kada je kupac ambasada ili međunarodna organizacija za službene potrebe (SNPDV), kao i broj SNPDV obrasca.

Za kupovinu za lične potrebe (LNPDV) DKP i MO predstavnika unosiće se ID diplomatske LK i broj LNPDV obrasca.

Identifikacija kupca se koristi samo u slučaju refundacije.

20.  Kako uraditi ispravku u slučaju pogrešno izdatog računa?

U slučaju da se uoči greška u računu nakon izdavanja računa (Avans-Prodaja ili Promet- Prodaja), možete račun da poništite time što ćete izdati račun (Avans- Refundacija ili Promet-Refundacija), pri čemu unosite:

  • U polju Identifikacija kupca svoj PIB (PIB obveznika fiskalizacije - prodavca),
  • Referencu na račun sa greškom (Avans-Prodaja ili Promet-Prodaja),
  • Sve artikle, količine i cene koje su sadržane u pogrešnom računu (kompletan račun).

U slučaju da se izda pogrešan račun Avans-Refundacija ili Promet-Refundacija, na opisani način (sa unosom svog PIB u polju ID kupca i referentnim brojem neispravnog računa) izdajete novi račun Avans-Refundacija ili Promet-Refundacija. Nakon toga izdajete ispravne račune Avans-Refundacija ili Promet-Refundacija sa referencom na račun Avans-Prodaja ili Promet-Prodaja.

Opisani slučaj se odnosi na kupca - fizičko lice koje nije obveznik prihoda na samostalne delatnosti.

Ukoliko se radi o kupcu koji je obveznik poreza na dobit pravnih lica ili poreza na prihode od samostalne delatnosti, morate imati dokaz da ste kupca obavestili o tome da ste mu izdali pogrešan račun i da ste isti poništili. Imate pravo da umanjite svoju PDV obavezu za iznos PDV iskazan na poništenom računu pod uslovima propisanim Zakonom o PDV.

Nakon poništavanja računa na opisani način, izdajete novi ispravan račun.

Na sajtu Poreske uprave, www.purs.gov.rs, u delu eFiskalizacija / Tehnički vodič, nalazi se Tehničko uputstvo za administrativni i tehnički pregled funkcionalnosti ESIR-a ili L-PFR-a, verzija 1.13.

U poglavlju 9.3 - Poništavanje računa u slučaju greške, na strani 42. nalazi se objašnjenje.

21.  Kako novi račun tipa - avans da povežemo sa avansima koji su izdati pre nove efiskalizacije?

Kada se izdaje avansni račun koji treba da se nadoveže na poslednji avansni račun izdat pre 01.05.2022. godine, mora se uneti referentni broj.

Ovaj podatak je obavezan samo u računima Kopija i Refundacija, kao i na računu Promet Prodaja ukoliko se nadovezuje na račun Avans Refundacija. U tom slučaju Ref. broj mora biti prikazan na računu i sadržati PFR broj originalnog računa na koji se poziva, u formatu JIDZahteva-JIDPotpisa-RedniBroj. U svim ostalim slučajevima (npr. Promet Prodaja se poziva na Predračun Prodaje) ovo polje je opciono. Primer Ref.broj:7AF4D9BC-E3B30A1A-143133.

U slučaju nepostojanja originalnog fiskalnog računa, ako je promet nastao pre uvođenja EFU, poziv na broj se može odnositi na broj računa pod kojim je promet knjigovodstveno zaveden, npr. 121: Ref.broj: XXXXXXXX-XXXXXXXX-121 -Gde je ”HHHHHHHH-HHHHHHHH” predefinisani deo

- Gde je ”121” – Broj računa na koji se referencira, a koji obveznik vodi u evidenciji računa ili knjigovodstvu.

U slučaju broja računa iz stare fiskalne kase:

Ref.broj:XXXXXXXX-AB123456-159.

-Gde je ”HHHHHHHH” predefinisani deo,

-Gde je ”AB123456” – IBFM (identifikacioni broj fiskalnog modula),

- Gde je ”159” – BI (broj isečka).

Na sajtu Poreske uprave, www.purs.gov.rs , u delu eFiskalizacija / Tehnički vodič nalazi se Tehničko uputstvo za administrativni i tehnički pregled funkcionalnosti ESIR-a ili L-PFR-a, verzija 1.13, u kome je na strani 25.  dat primer broj 6.

Takođe, upućujemo i na strane 39.-40. istog Tehničkog uputstva, gde je objašnjen postupak izdavanja računa Avans-Prodaja, Avans-Refundacija, Promet-Prodaja.

FINANSIJSKA PODRŠKA OBVEZNICIMA FISKALIZACIJE

1. Prilikom popunjavanja prijave za finanasijsku podrsku FIP EFU za kupovinu novog fiskalnog uređaja,molimo Vas da nam odgovorite koji broj IBFM upisujemo od postojeće (stare) fiskalne kase ili od novog e-fiskalnog uređaja?

Postojeći obveznik fiskalizacije unosi u FIP EFU (Izjava o zainteresovanosti za finansijsku podršku za fiskalizaciju) podatke o broju aktivnih fiskalizovanih fiskalnih kasa i podatke o identifikacionim brojevima fiskalnih modula fiskalnih kasa (IBFM).

Kada je u pitanju IBFM, postojeći obveznici unose podatka o trenutno aktivnim fiskalizovaim fiskalnim kasama (ovaj broj može se videti na poslednjem odštampanom fiskalnom isečku).

Za unos IBFM oznake koriste se velika latinična slova.

Pored ručnog/tekstualnog unosa IBFM oznaka, ovi podaci se mogu importovati ukoliko postoji unapred pripremljen XML fajl – klikom na dugme "XML unos"2.

Tokom unosa IBFM oznaka moguće je obrisati ili izmeniti pogrešno unete podatke.

Ukupan broj fiskalnih uređaja treba da odgovara broju unetih IBFM oznaka.

U slučaju da je ukupan broj prijavljenih poslovnih prostora i prostorija postojećeg obveznika veći od broja prijavljenih aktivnih fiskalizovanih fiskalnih kasa, visina finansijske podrške koja se dodeljuje na osnovu broja poslovnih prostora i prostorija biće obračunata u odnosu na broj prijavljenih aktivnih fiskalizovanih fiskalnih kasa.

2. Podneli smo prijavu 15.10.2021. godine, ali nam još nisu odobrena sredstva, a prijava nije odbijena, pa nas interesuje koji je tok isplate?

Nakon provere ispunjenosti uslova, Poreska uprava sačinjava spiskove korisnika fiskalizacije koji su ostvarili pravo na finansijsku podršku sa iznosom dodeljenih sredstava i dostavlja Ministarstvu privrede i Upravi za trezor, jednom nedeljno.

Ministarstvo privrede objavljuje spiskove obveznika fiskalizacije koji su ostvarili pravo na finansijsku podršku na svojoj internet stranici.

Uprava za trezor vrši prenos sredstava korisnicima finansijske podrške na poslovne račune navedene u izjavi za dodelu finansijske podrške.

Isplata finansijske podrške obveznicima fiskalizacije koji su ostvarili pravo na istu, vrši se jednom nedeljno.

3. Kada se smatra da je istekao rok od šest meseci u kom poreske obveznici moraju da evidentiraaju promet preko elektronskog fiskalnog uređaja kako ne bi izgubili pravo na subvencije? Da li je taj datum isteka roka datum: 30.04.2022. godine ili je to datum koji ističe 6 meseci nakon 1. januara 2022. godine?

Imajući u vidu da je Uredbom o utvrđivanju Programa finansijske podrške obveznicima fiskalizacije za usklađivanje poslovanja sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija („Službeni glasnik RS“, br. 95/2021), definisano da “obveznik fiskalizacije gubi pravo na finansijsku podršku ukoliko u roku od šest meseci od početka primene zakona kojim se uređuje fiskalizacija ne počne da evidentira promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja u poslovnom prostoru i prostoriji za koju je dodeljena finansijska podrška za fiskalizaciju, i to u iznosu koji se odnosi na finansijsku podršku koja je dobijena u vezi sa poslovnim prostorom i poslovnom prostorijom u kome nije evidentirao promet na malo“, i da se Zakon o fiskalizaciji („Službeni glasnik RS”, broj 135/20 i 96/2021) primenjuje od 1. novembra 2021. godine, propisani rok od šest meseci počinje da teče od 01. novembra 2021. godine.

4. U smislu Uredbe koja reguliše subvencije, smatra li se svaki automat kao zaseban poslovni prostor za koji se može dobiti subvencija u visini od po 100 EUR po poslovnom prostoru + 100 EUR po fiskalnom uređaju, tj. ukupno 200 EUR po automatu - bez obzira ako na nekoj lokaciji, npr. nekoj školi, postoji više od jednog automata?

Poslovni prostor i poslovne prostorije u smislu zakona kojim se uređuje fiskalizacija su zatvoreni ili otvoreni prostor, svaki samonaplatni uređaj – automat, ali i svako pokretno mesto (vozilo, plovni objekat i sl.) koje služi za obavljanje delatnosti (uključujući i deo ili više delova jednog poslovnog prostora i/ili poslovnih prostorija), kao i prostor koji obveznik fiskalizacije, radi obavljanja delatnosti, koristi samo povremeno ili privremeno.

Imajući u vidu da se svaki automat smatra poslovnom prostorijom za sebe, obveznik fiskalizacije ima pravo da dobije subvenciju od 200 eura po svakom automatu, ukoliko su ispunjeni svi uslovi prospisani Uredbom o utvrđivanju Programa finansijske podrške obveznicima fiskalizacije za usklađivanje poslovanja sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija („Službeni glasnik RS“, br. 95/2021).

5. Da li ukoliko podnesemo prijavu u APR i dobijemo rešenje iz APR-a do 29. oktobra 2021 godine, a navedemo početak rada 01.12.2021. godine ostvarujemo pravo na finansijsku podršku za fiskalizacaiju?

Pravo na finansijsku podršku imaju obveznici fiskalizacije koji su osnovani i upisani kod nadležnog registra, zaključno sa 29. oktobrom 2021. godine.

Postojeći obveznik fiskalizacije (trgovina na malo) koji je osnovan i upisan u registar (29.10.2021. godine) i prijavio početak obavljanja delatnosti 01.12.2021. godine, ostvaruje pravo na finansijsku podršku isključivo ako je fiskalizovao fiskalnu kasu u skladu sa odredbama Zakona o fiskalnim kasama ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 93/12), i podnese Prijavu PGJO i Izjavu u propisanom roku (do 31.01.2022. godine).

6. Da li se finansijska podrška odnosi i na nadogradnju postojećih fiskalnih uređaja, ili samo za kupovinu novih?

Obveznik fiskalizacije može da koristi postojeći, ali nadograđen fiskalni uređaj, ukoliko je kao takav dobio odobrenje Poreske uprave. Na takav uređaj je neophodno instalirati novi hardverski ili softverski lokalni procesor fiskalnih računa, kao i bezbednosni element u vidu kartice ili fajla.

Pravo na finansijsku podršku obveznik fiskalizacije može da ostvari samo po osnovu poslovnih prostora i poslovnih prostorija za koje je podneo prijavu, a u skladu sa Pravilnikom o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o načinu generisanja oznake poslovnog prostora („Sl. glasnik RS“, br. 31/21, 93/21) i za koje je Poreska uprava dodelila jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i poslovne prostorije.

Uredbom o utvrđivanju Programa finansijske podrške obveznicima fiskalizacije za usklađivanje poslovanja sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija (,,Službeni glasnik RS", br. 95/21) nije propisano da obveznik fiskalizacije može ostvariti pravo na finansijsku podršku isključivo samo za kupovinu novih elektronskih fiskalnih uređaja.

7. Poslala sam prijavu za pomoć oko fiskalizacije i u toj brzini pogrešila da se radi o već postojećim kasama, napisala da su kase nove jer smo ih skoro menjali, zbog istrošenosti i starosti. Mi smo firma koja postoji još od 1999 godine i naravno da smo imali i kase ali u prijavi je pogrešno navedeno. Molim vas da mi objasnite šta da radim dalje.

Obveznik fiskalizacije može podneti samo jednu Izjavu o zainteresovanosti za finansijsku podršku u skladu sa Uredbom o utvrđivanju Programa finansijske podrške obveznicima fiskalizacije za usklađivanje poslovanja sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija („Službeni glasnik RS", br. 95/21).

Podnetu Izjavu nije moguće izmeniti.

Poreska uprava proverava ispunjenost uslova za dodelu finansijske podrške i utvrđuje visinu iznosa finansijske podrške za obveznike fiskalizacije koji su podneli Izjavu.

8. Na koji uplatni račun treba da vratim subvencije, pošto zatvaram radnju? I da li se povraćaj novca može izvršiti redovnim nalogom za prenos?

Obveznik fiskalizacije koji izgubi pravo na korišćenje finansijske podrške, dužan je da izvrši povraćaj sredstava na namenski račun otvoren za tu namenu kod Uprave za trezor u iznosu koji mu je dodeljen po tom osnovu sa kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza počev od dana kada je isplaćena finansijska podrška, najkasnije u roku od pet dana od dana gubitka prava na finansijsku podršku.

Otvoren je poseban namenski račun Broj: 840- 4035721-20 – Mf - Uprava za trezor - Fiskalizacija, na koji je potrebno da obveznik fiskalizacije koji izgubi pravo na korišćenje finansijske podrške izvrši povraćaj sredstava.

Za detaljnije informacije o načinu na koji je potrebno izvštiti povrćaja novčanih sredstava na namenski račun (da li se povraćaj može izvršiti redovnim nalogom za prenos) potrebno je da se obratitite Upravi za trezor, imajući u vidu da platni promet nije u nadležnosti Poreske uprave.

OSTALO

1. Kako da dostavim Poreskoj upravi podatke o izdatim fiskalnim računima kada nestane internet (kada je u prekidu)?

Obveznik fiskalizacije dužan je da u momentu prometa na malo svaki račun obradi posredstvom procesora fiskalnih računa i bezbednosnog elementa (u daljem tekstu: fiskalizuje račun), kao i da Poreskoj upravi dostavlja podatke o izdatim fiskalnim računima putem stalne internet veze u realnom vremenu u trenutku prometa na malo. Izuzetno, ukoliko postoji prekid internet veze ili ona nije dostupna na mestu prometa, obveznik fiskalizacije dostavlja Poreskoj upravi podatke o izdatim fiskalnim računima periodično, odmah po uspostavljanju internet veze, a najkasnije u roku od 5 dana od dana izdavanja pojedinačnog fiskalnog računa. Ukoliko se podaci ne dostavljaju Poreskoj upravi u realnom vremenu, u trenutku prometa na malo, obveznik fiskalizacije je dužan da podatke čuva u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja do momenta prenosa ovih podataka Poreskoj upravi, nakon čega nema obavezu daljeg čuvanja podataka o izdatim fiskalnim računima u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja.

2. Kako da izmenim poresku stopu u sistemu?

Elektronski fiskalni uređaj dobija podatke o poreskim stopama iz Sistema za upravljanje fiskalizacijom (SUF). SUF definiše oznake poreske stope koje se koriste, administrira prethodno definisane poreske stope, određuje datume za promenu poreskih stopa i primenjuje izmenjene poreske stope.

3. Imajući u vidu novi Zakon o fiskalizaciji da li će i dalje biti obavezno voditi KEP knjigu (Knjigu o evidenciji prometa)?

Zakon o fiskalizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 153/20 i i 96/2021) koji se primenjuje od 1. januara 2022. godine ne propisuje vođenje KEP knjige. Obaveza vođenja KEP knjige je regulisana Pravilnikom o evidenciji prometa ("Sl. glasnik RS", br. 99/2015 i 44/2018 - dr. zakon) koji je u nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, i koji je na snazi i dalje. Napominjemo da prema čl. 3 Pravilnika KEP knjiga vodi se posebno za svako veleprodajno mesto, prodajni objekat i drugo prodajno mesto na kojem se obavlja trgovina na malo, pružaju komisione usluge i vrši otkup poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja.

4. Da li automatski defiskalizovan uređaj, koji je i dalje tehnički ispravan, predstavlja opasnost u pogledu izdavanja nevalidnih fiskalnih računa?

Prema usvojenom Zakonu o fiskalizaciji prelaskom na novi model fiskalizacije i tehnička rešenja koja su odobrena od strane Poreske uprave, stara fiskalna kasa je automatski defiskalizovana. Svaki račun koji bi eventualno bio izdat iz tog prodajnog objekta sa stare fiskalne kase, nije fiskalizovan i predstavlja poreski prekršaj. Odredbe usvojenog Zakona o fiskalizaciji na ovaj način suspenduju odredbe Zakona o fiskalnim kasama.

5. Da li će obveznici fiskalizacije, saglasno potpisanim višegodišnjim ugovorima sa mobilnim operaterima za prenos podataka putem GPRS, imati nepotrebne troškove za tu uslugu i u novom modelu fiskalizacije?

Odredbe usvojenog Zakona o fiskalizaciji dužni su da poštuju kako poreski obveznici, tako i pružaoci usluga u vezi sa fiskalizacijom. U tom kontekstu ne može se tarifirati usluga koja saglasno novom modelu fiskalizacije ne postoji.

6. Da li će postojati obaveza čuvanja starih fiskalnih modula i u novom modelu fiskalizacije?

Neće, obveznici fiskalizacije će biti u obavezi da čuvaju kontrolne trake i dnevne izveštaje po odredbama Zakona o fiskalnim kasama. Stari fiskalni moduli koji se trenutno čuvaju u servisima mogu biti uništeni uz poštovanje propisa koji se odnose na uništavanje opasnog elektronskog otpada.

7. Da li automatski defiskalizovan uređaj, koji je i dalje tehnički ispravan, prestavlja opasnost u pogledu izdavanja nevalidnih fiskalnih računa?

Prema usvojenom Zakonu o fiskalizaciji prelaskom na novi model fiskalizacije i tehnička rešenja koja su odobrena od strane Poreske uprave, stara fiskalna kasa je automatski defiskaliazovana. Svaki račun koji bi eventualno bio izdat iz tog prodajnog objekta sa stare fiskalne kase, nije fiskalizovan i predstavlja poreski prekršaj. Odredbe usvojenog Zakona o fiskalizaciji na ovaj način suspenduju odredbe Zakona o fiskalnim kasama.

8. Da li će obveznici fiskalizacije, saglasno potpisanim višegodišnjim ugovorima sa mobilnim operaterima za prenos podataka putem GPRS, imati nepotrebne troškove za tu uslugu i u novom modelu fiskalizacije?

Odredbe usvojenog Zakona o fiskalizaciji dužni su da poštuju kako poreski obveznici, tako i pružaoci usluga u vezi sa fiskalizacijom. U tom kontekstu ne može se tarifirati usluga koja saglasno novom modelu fiskalizacije ne postoji.

9.  Da li ja kao knjigovođa mogu sa poreske uprave svojim elektronskim sertifikatom da izaberem ESF za izabrani PIB (za svog klijenta) ili mora to lično vlasnik određene firme?

Elektronski servisi za fiskalizaciju (ESF) predstavljaju portal preko koga obveznici fiskalizacije mogu da upravljaju svim značajnim aktivnostima vezanim za eFiskalizaciju.

Pristup ESF osim zakonskih zastupnika imaju i autorizivane osobe obveznika fiskalizacije. Ukoliko Vam je zakonski zastupnik određene firme preko PEP obrasca dodelio ovlašćenje za sve elektronske servise pod tačkom 4.1 do dana 30.10.2021. godine, ne postoji obaveza podnošenja novog PEP obrasca da bi Vam bilo dedeljeno ovlašćenje i za obim pod tačkom 4.6. fiskalizacija.

Kao novi korisnik, pre nego što se prijavite na Elektronske servise za fiskalizaciju (ESF), morate proći proces uvođenja u eFiskalizaciju. Za inicajalni pristup servisima, kao i za naknadni pristup svim administrativnim funkcijama ESF, koristi se portal ePorezi. Nakon uvođenja u eFiskalizaciju, moći ćete da zahtevate izdavanje bezbednosnih elemenata na pametnoj kartici. 

10. Da li je dozvoljena naknadna štampa računa iz pozadinskog ERP sistema? Da li smemo da ovakvu opciju dozvolimo ili ovakva štampa predstavlja kopiju računa, pa se mora i ta štampa fiskalizovati kao kopija prodaje?

U skladu sa čl. 14. Pravilnika o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja, pozivanju na broj drugog dokumenta i pojedinostima ostalih elemenata fiskalnog računa („Službeni glasnik RS“ broj 31/21, 99/21, 10/22) fiskalni račun se kupcu dobara, odnosno korisniku usluga izdaje u jednom primerku.

U slučaju da nakon izdavanja fiskalnog računa, obveznik fiskalizacije ponovo štampa isti fiskalni račun, to može uraditi izdavanjem kopije računa.

Kopijom računa, smatra se kopija računa za promet ili kopija računa za avans, a koja se izdaje istovremeno sa izdavanjem računa za promet, odnosno računa za avans ili se izdaje, odnosno preuzima naknadno, za potrebe obveznika fiskalizacije ili kupca dobara, odnosno korisnika usluga.

11. Kako obezbediti izdavanje računa kupcu u maloprodajnom objketu kada se pokvari kasa (fiskalni uređaj)?

Što se tiče rada u maloprodajnom objektu u kojem je došlo do kvara fiskalnog uređaja, obveznik fiskalizacije može posedovati i jedan fiskalni uređaj koji će koristiti kao rezervni (dodatni), odnosno koji može da koristi ukoliko dođe do kvara „redovnog“ fiskalnog uređaja. U tom slučaju je neophodno u rezervni fiskalni uređaj staviti bezbednosni element koji je obveznik koristio u fiskalnom uređaju koji se pokvario.

Takođe, kao dodatna opcija, da bi se obezbedio nesmetani rad u maloprodajnom objektu, obveznik može da koristi i Virtuelni procesor fiskalnih raćuna (VPFR).  Virtuelni PFR je softver koji se nalazi na serveru Poreske uprave i koji je besplatan za korišćenje. U maloprodajnom objektu obveznik ima mogućnost da koristi virtuelni PFR uz obavezu da ima minimalno jedan LPFR po prodajnom objektu. Za virtuelni PFR bezbednosni element je fajl koji se dobija preko portala Poreske uprave ePorezi i koji je jedinstven za svaki virtuelni PFR.

12. Da li školica sporta na svakom mestu gde je u zakupu mora imati fiskalni uređaj ili može organizovati da naplatu vrši samo sa jednog mesta i da fiskalni uređaj veže za tu adresu?

Elektronski fiskalni uređaj za izdavanje fiskalnih računa mora da stoji u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji gde se vrši naplata (plaćanje) pruženih usluga, radi evidentiranja svakog pojedinačno ostvarenog prometa na malo.

Ukoliko se obveznik fiskalizacije odluči da naplatu vrši samo u jednoj poslovnoj prostoriji, u obavezi je da na tom mestu evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet na malo preko elekronskog fiskalnog uređaja.

13. Da li PFR vraća ESIR-u dnevni i periodični izveštaj koji se dostavlja knjigovođi?

Uvođenjem novog modela fiskalizacije ne postoji obaveza štampanja dnevnih i periodičnih izveštaja, već se svi podaci o prometu mogu pretražiti u Elektronskom servisu za fiskalizaciju. Elektronski servisi za fiskalizaciju predstavljaju portal preko koga obveznici fiskalizacije mogu da upravljaju svim značajnim aktivnostima vezanim za eFiskalizaciju.

Elektronski servisi za fiskalizaciju služi za obavljanje administrativnih poslova i pomoću ovog servisa moći ćete da pratite svoju osnovnu poslovnu administraciju:

  • pregledate sve izdate fiskalne račune
  • pregledate ukupne iznose po poslovnom prostoru i svakom bezbednosnom elementu
  • nadgledate nivo aktivnosti svakog poslovnog prostora i bezbednosnog elementa.

14. Da li se tranzitni period do 30.04.2022. godine odnosi i na nas koji prvi put uvodimo fiskalizaciju ili ne? Da li mi koji tek sada imamo obavezu izdavanja fiskalnog računa (šifra delatnosti 9311), moramo da uvedemo e-fiskalizaciju od 01.01.2022. godine, a oni koji su već imali fiskalne kase, mogu da ih zamene do 30.04.2022. godine ili i mi možemo tek 01.05.2022. godine?

Tranzicioni period (do 01.05.2022. godine) se odnosi na sve obveznike fiskalizacije, bez obzira da li su do sada imali obavezu ili nisu. Konkretno, ukoliko po Zakonu o fiskalnim kasama i Uredbi o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase („Službeni glasnik RS“, br. 61/10, 101/10, 94/11, 83/12,59/13, 100/14) niste u obavezi da evidentirate promet preko fiskalnih kasa, a po Zakonu o fiskalizaciji i Uredbi o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja („Službeni glasnik RS“ broj 32/21, 117/21) imate obavezu, imate rok da do 01.05.2022. godine uskladite svoje poslovanje sa Zakonom o fiskalizaciji, i počnete da evidentirate promet u skladu sa navedenim Zakonom. To znači da najkasnije do 01.05.2022. godine morate da počnete sa evidentiranjem prometa preko fiskalnih uređaja.

15. U tehničkom uputstvu za administrativni i tehnički pregled funkcionalnosti ESIR-a i L-PFR-a na strani 44, objašnjen je način evidentiranja prometa na fiskalnom uređaju kada je kupac strani državljanin koji zahteva refakciju PDV. S obzirom na činjenicu da se broj (koji je predvidjen za unos u opcionom polju kupca) bilo ZPPPDV bilo broj operatera za refakciju PDV dobija tek nakon izdavanja fiskalnog računa, postavlja se pitanje da li je neophodno unositi ovaj broj?

Operater za refakciju PDV koji posluje u Republici Srbiji je već upozorio na problem i u tom smislu deo koji se odnosi na unos podataka o pasošu/LK putnika i broju obrasca predvidjenih Uputstvom nije obavezujući. Tehničko uputstvo će u najkraćem roku biti usaglašano sa ovim odgovorom.

16. Kako da prijavim da neću obavljati delatnost i izdavati fiskalne račune za vreme korišćenja godišnjeg odmora?

Ukoliko u vreme korišćenja godišnjeg odmora nećete obavljati delatnost i izdavati fiskalne račune, treba da o tome obavestite Poresku upravu podnošenjem prijave sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije. Prijavu PGJO podnosite elektronski posredstvom portala ePorezi, na sledeći način:

Prijavljivanje datuma početka korišćenja godišnjeg odmora:

•          Odabirom "Tekstualnog unosa", nakon čega se u okviru sekcije "Podaci o podnosiocu" u polju 1.1 - "Vrsta prijave" bira opcija 3. - Promena podataka iz registra, koja se koristi za privremenu odjavu poslovnog prostora i poslovne prostorije ili izmenu prethodno prijavljenih podataka;

•          Potom se pristupa određenom poslovnom prostoru odabirom oznake poslovnog prostora kod kojeg se vrši promena podataka u registru;

•          U polje 2.12 - Datum početka privremenog prestanka – unosi se podatak o datumu početka godišnjeg odmora.

Prijavljivanje datuma završetka korišćenja godišnjeg odmora:

•          Odabirom "Tekstualnog unosa", nakon čega se u okviru sekcije "Podaci o podnosiocu" u polju 1.1 - "Vrsta prijave" bira opcija 3. - Promena podataka iz registra, koja se koristi za privremenu odjavu poslovnog prostora i poslovne prostorije ili izmenu prethodno prijavljenih podataka;

•          Potom se pristupa određenom poslovnom prostoru odabirom oznake poslovnog prostora kod kojeg se vrši promena podataka u registru;

•          U polje 2.13 - Datum završetka privremenog prestanka – unosi se podatak o datumu završetka godišnjeg odmora.

Podaci o navedenim promenama (datumu početka i datumu završetka godišnjeg odmora) prijavljuju se Poreskoj upravi najkasnije 24 sata pre nastanka promene.

17.  Da li smo u obavezi da evidentiramo promet preko elektronskog fiskalnog uređaja ako prodajemo robu ili pružamo usluge na sajmu?

Poreski obveznici koji prodaju robu ili pružaju usluge na sajamskim manifestacijama u obavezi su da evidentiraju svaki pojedinačno ostvareni promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja.

Za učešće na sajmu potrebno je da obveznik fiskalizacije ima prijavljen pokretni poslovni prostor kroz prijavu sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije (u daljem tekstu: PGJO prijava), koja se podnosi elektronskim putem preko portala ePorezi i za koji je preuzeo bezbednosni element.

Nakon prijave navedenog pokretnog prostora, potrebno je podneti novu PGJO prijavu sa opcijom 3 - Promena podataka iz registra (odabirom "Tekstualnog unosa", nakon čega se u okviru sekcije "Podaci o podnosiocu" u polju "Vrsta prijave" bira opcija 3 - Promena podataka iz registra), koja se koristi za privremenu odjavu poslovnog prostora i poslovne prostorije ili izmenu prethodno prijavljenih podataka, u kojoj se unosi početak privremenog prekida.

S obzirom da se radi o povremenom pokretnom poslovnom prostoru, pre početka obavljanja delatnosti na sajmu potrebno je da se podnese nova prijava sa opcijom 3 - Promena podataka iz registra, u kojoj se upisuje datum početka sajma u polje datum završetka koje zapravo predstavlja kraj privremenog prekida za taj poslovni prostor, a u polje „Dodatno“ potrebno je upisati podatke o sajmu - naziv i adresu.

Po završetku manifestacije podnosi se nova prijava sa opcijom 3 - Promena podataka iz registra i upisuje datum početka privremenog prekida.

Podaci o navedenim promenama prijavljuju se Poreskoj upravi najkasnije 24 sata pre nastanka promene.

Bezbednosni element korišćen za promet dobara i usluga u maloprodajnom pokretnom poslovnom prostoru na jednoj sajamskoj manifestaciji, može biti korišćen i na drugim sajmovima, pri čemu je prilikom svakog sledećeg sajma napred navedeni postupak potrebno ponoviti.

Sve informacije u vezi sa popunjavanjem prijave za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije nalaze se u Korisničkom uputstvu, na sajtu Poreske uprave u delu eFiskalizacija.

18.  Da li na fiskalnom računu treba da stoji podatak da je roba kupljena na sajmu?

Pored obaveznih podataka koji se nalaze na fiskalnom računu, u polje za reklamu koje je deo fiskalnog računa, obveznik može uneti podatak da je roba kupljena na sajmu, kako bi kupac u računu imao informaciju o tome gde je roba kupljena.

Novi model fiskalizacije pruža mogućnost obvezniku da preko elektronskog fiskalnog uređaja, na fiskalnom računu iskazuje i reklamne poruke, brojeve telefona i druge podatke od značaja za obveznika i/ili kupca dobara, odnosno korisnika usluga.

19. Ukoliko maloprodajni objekat iz nekog razloga neće raditi za vreme trajanja sajma, da li u tom slučaju može da se koristi isti fiskalni uređaj ili je potreban drugi uređaj za prodaju na sajmu?

Ukoliko za vreme trajanja sajma obveznik neće obavljati delatnost u fiksnom maloprodajnom objektu, u tom slučaju može koristiti fiskalni uređaj iz maloprodajnog objekta, samo ukoliko ima prijavljen pokretni poslovni prostor i bezbednosni element koji je izdat za taj pokretni prostor.

To znači da je obveznik fiskalizacije u obavezi da na sajmu koristi bezbednosni element koji se odnosi na prijavljeni pokretni poslovni prostor.

Obveznik koji u maloprodajnom objektu za vreme održavanja sajma neće obavljati delatnost i izdavati fiskalne račune, treba o tome da obavesti Poresku upravu podnošenjem prijave sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije (u daljem tekstu: PGJO prijava), elektronski, preko portala ePorezi, na sledeći način:

Prijavljivanje datuma za privremenu odjavu poslovnog prostora  i poslovne prostorije:

  • Odabirom "Tekstualnog unosa", nakon čega se u okviru sekcije "Podaci o podnosiocu" u polju 1.1 - "Vrsta prijave" bira opcija 3. - Promena podataka iz registra, koja se koristi za privremenu odjavu poslovnog prostora i poslovne prostorije ili izmenu prethodno prijavljenih podataka;
  • Potom se pristupa određenom poslovnom prostoru odabirom oznake poslovnog prostora kod kojeg se vrši promena podataka u registru;
  • U polje 2.12 - Datum početka privremenog prestanka – unosi se podatak o datumu početka privremenog prekida rada maloprodajnog objekta.

Kada obveznik nastavlja da obavlja delatnost u maloprodajnom objektu u kojem nije obavljao delatnost za vreme održavanja sajma, treba o tome da obavesti Poresku upravu podnošenjem prijave sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije (u daljem tekstu: PGJO prijava), elektronski, preko portala ePorezi, na sledeći način:

Prijavljivanje datuma završetka privremenog prestanka:

  • Odabirom "Tekstualnog unosa", nakon čega se u okviru sekcije "Podaci o podnosiocu" u polju 1.1 - "Vrsta prijave" bira opcija 3. - Promena podataka iz registra, koja se koristi za privremenu odjavu poslovnog prostora i poslovne prostorije ili izmenu prethodno prijavljenih podataka;
  • Potom se pristupa određenom poslovnom prostoru odabirom oznake poslovnog prostora kod kojeg se vrši promena podataka u registru;
  • U polje 2.13 - Datum završetka privremenog prestanka – unosi se podatak o datumu završetka privremenog prekida.

Podaci o navedenim promenama (datumu početka i datumu završetka privremenog prekida) prijavljuju se Poreskoj upravi najkasnije 24 sata pre nastanka promene.